Promena mišljenja

Oni ljudi koji nikad ne menjaju mišljenje…uglavnom više vole sebe nego istinu…
I teško da ćemo biti racionalni I mudri ukoliko naše stavove zasnivamo na razmišljanju iz prošlosti…na postulatima iz detinjstva…pravilima iz puberteta…i željama iz adolescencije…
Kada je realnost bila sasvim drugačija…ali kada smo to bili I mi sami…
Neko bolji…pa razoren ranim mrazevima…
Neko gori…pa oplemenjen ranim prolećem…
Ko će ga znati?
Gluv čovek uvek misli da su oni koji plešu ludi…
Ali ponekad neko nauči jezik znakova…
Poraste mu mozak…
Počne da oseća…
I uspe da progleda…
Na primer…
Momak koji je dvadesete proveo u paničnom stahu da ne dobije neželjenog naslednika…u nekoj od brzosagorevajućih afera…krajem tridesetih…bi se obradovao I crnčetu…samo da mu se prezime završava na ić…da time pobeđuje besmrtnost…I da ima koga da uči dvokoraku I građenju pod košem…ili tajnim sastojcima za eskalaciju vatre u grudima nekih novih devojčuraka…
Devojka koja je svoje dvadesete provela odbijajući svaku iole nepristojnu ponudu sa potpuno časnim namerama…znate onim iskonskim…krajem tridesetih…u nesrećnom braku…ili razvedena…ili sama…danima leži u krevetu…premerava plafon tužnim očima…I maltretira ogledalo sa naredbama da joj ispravi bore…I razmišlja šta bi sada dala za jedan koketni komentar…jedan isprazni kompliment…da ne pričamo o pozivu…onog blesavog I bezperspektivnog Jovana…s kojim joj uopšte ne bi bilo žao tih bora…napravljenih stalnim osmehivanjem…
U postkoronarnoj jedinici…svi proklinju cigarete…I masnu hranu…I fizičku neaktivnost…I nerviranje oko para…
Slobin fan…pa Tadićev…pa Vučićev…polako shvata da je sistem tako napravljen da smo mi tu zbog njih…a ne oni zbog nas…I postaje zakleti opozicionar…odnosi TV u podrum…prestaje da kupuje novine…miri se sa rodbinom I komšijama… I mašta o demonstracijama…kojih se gnušao…postaje “Ponosni Strani Plaćenik”…
Princ provincije…miljenik malograđanštine…postaje prosjak u Metropoli…I Građanin Sveta…jer shvata da ne može bez pozorišta…staza za rolere…strafte sa nepoznatim ljudima…I bez širine…koliko u ulicama …toliko u glavama…
U svakom slučaju…ne treba biti preoštar prema sebi…
Samo budale I mrtvi ne menjaju nikada mišljenje…
Mudri ljudi to rade stalno…
Kada se realnost promeni…
Ili im se produbi pogled kojim je mere…
Žene se…
I razvode…
Počinju zdravo da žive…
Idu na demonstracije…
I sele se… na neki njihov jug…
Jer…
Nema većeg zatvora od robovanja primitivnosti, zatucanosti, malograđanštini, uskosti I gluposti…ni boljih čuvara od sujete, licemerja I lažnog ponosa…
I iz tih okova čovek mora pobeći…
Ukoliko želi da bude srećan…
A najbolji način za to je razmišljenje po principu “sada I ovde”…
I to je najbolja brana iracionalnosti…
I vrhunski spas od gluposti…
I svakako da nema boljeg odgovora na jeftinu provokaciju “promenio si se”…
Od…
“Hvala, nadam se da je tako”…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s