Nemate apsolutno nista od toga sto se preterano sekirate…i ocajavate…
Zivot ima nacine da vas stavi u bolju poziciju i kada toga niste svesni…
Sto bi neko mudar rekao „ne koncentrišite se na velicinu problema, nego na velicinu sebe“…
Mozda je bas cetvrtak, 25. Avgust, u 8 i 17 trenutak kada trebate poceti da menjate sve… Bas zato sto je tako daleko i od prvog i od ponedeljka…
I zato sto je trenutak izlaska iz zone komfora uvek vise pitanje stanja svesti…nego povrsno pitanje zgodnosti brojke na kalendaru, meseceve mene, menstrualnog ili astroloskog ciklusa…
Mozda je bas ovo pravi trenutak da zastanete i iskocite iz te struje, koja vas kao mrvtu ribu, nosi do nekog usca u prosek…ili opasnog vodopada…i izmaglice nistavila…
Ali hajde da zastanete na nekoj krivini… u plicaku…protresete peraja….dobro udahnete…okrenete kormilo… i zaplivate uzvodno…
Daaaa…
Pa naravno da ce biti tesko…
Ali je epilog sto puta laksi od alternative…
I tako je obicno u zivotu…
Moze se reci da ako ne znate sta je dobro da uradite…uradite ono sto je teze…
Tesko je i uciti…i trenirati…i vredno raditi…i biti posten…
Tesko je i odupreti se strastima…i biti cestit…
Ali…
Hajde polako da krenemo da menjamo omiljenu danasnju postapalicu tzv. troduplo J ( „jao jadan ja“) i posledicnu pasivnost…u nekadasnje MKBNM („ma ko bre ne moze“) i borbu…
Jer cemo samo tako ponovo postati Sveti Sava, Obilic, Solunac ili Tesla…ili makar Olimpijac ispred Skupstine…
Nikome od njih zivot nije bio lak…
Naprotiv…
Ali niko od njih nije bio lagan ni zivotu…
Velike je probleme ta matora skitnica imao sa njima…
Sto je planova morao promeniti…
Sto je njegovih lukavih zamki ostalo netaknutno…
Da bi se na kraju i on vise umorio i predao…
I rekao…
„Ma bestraga im glava, neka im to sto toliko zele, samo da se vise sa njima ne bakcem“..