Mermerni pod…par decenija star…izlizan milionima i milionima djonova koji su od osnivanja ove Klinike prolazili njim…
Seljackih i gospodskih..
Potpuno novih i prastarih…
Koji su zurili i usporavali…
Bili poletni…lagani…i pobednicki…
Ili olovni…gubitnicki…i najtezi
Ambulante jedan i dva…deli osam mermernih ploca…svaka je siroka oko 25 centimetara…
Unutra su dve zenice…
Ispred je pratnja koja cupka..
U ambulantu jedan je usla nasmejana zena…plave kose…lepog lica…u bolovima…ali na carobnom cilimu srece i zadovoljstva…u iskonskom trenutku radosti i ostvarenja…i onoga sto je najveca privilegija njenog roda…
Poljupcem ju je ispratio momak…u stvari za par minuta neciji otac…visok i preplanuo…sa jedno 40 kilograma potrepstina za novorodjence…po spisku iz udzbenika za prve dane roditeljstva…verovatno iz Svedske…iznad koga levitira roze jednorog od helijima…kao definitivna i proverena oznaka srece…
Termin je i sve je u redu…
Blagosloveni su i srecni…
Ispred ambulante broj dva…u koju je usla izmucena zena crne kose…tuga…podocnjaci…suze…i strepnja…crni kisni oblak iznad njih…izgleda kao da je i kolicina svetlosti manja u tom delu hodnika…
Razmisljanje o sudbini i recima doktora koji im je objasnio da se u ovakvim situacijama uvek spasava zivot majke…jer ona radja novi zivot…i da ce zaista dati sve od sebe…
Nesudjeni tata je jos mladji…neobrijan…i izbezumljen…na ivici besa…ili suza…kivan na sve…i medicinu…i poslodavca…i drzavu…i zivot…ovaj njegov prokleti…
Pored njega su njegova majka i njena prija…majka nesudjene majke…makar ne ove godine..
Pridrzavaju se jedna o drugu i o ragastol vrata…koji je zaista sve video…
Pokusavaju da budu hrabri…i da utese jedni druge…da nadju uzrok i opravdanje…i one najteze recenice zasto je sve ovo dobro…
A nije…
Osam mermernih ploca…a dijametralno suprotne sudbine..
Dva popodneva i nekoliko besanih noci…koje cekaju ove porodice…potpuno suprotnih osecanja…ali pojacanih na maksimum…
Jedan najlepsi i jedan najtezi dan u zivotu…
Jedna otvorena flasa za posebne prilike…mozda starija od novopecenog oca…i harmonikas, porodicni prijatelj, kaparisan za veceras….
Jedna saka bensedina za ozaloscenu porodicu…koje ce propisati komsinice, iskusne sa tugom…i bezbroj telefonskih poziva u kojima sve treba iznova i iznova objasnjavati…tacnije rovariti po zivim ranama na dusi…
Medicina je vrhunska nauka…i najlepsi poziv na svetu…
Mozda nijedna druga specijalnost kao ginekologija nema toliku moc da usreci i rastuzi…
Takodje…
Ona je oduvek igra velikih brojeva i statistika…
A statistika je „kurva“ najveca…i nista vam ne znaci ako se spontani pobacaj desava u samo 15 % slucajeva ako ste vi u tim procentima…
Sustinsko pitanje je ko ili sta odredjuje kojih ce 15 zena od 100 proci kroz pakao?
Prvo pitanje je svakako za pametnije od mene…a ionako ga svako drugacije naziva…
A to je verovatno isti lik…ili sila…ispravna i dobra…
Ali sta?
Tu vec verujem u staru teoriju…
O nasledjivanju srece…
U to da sve zavisi od toga kakav je ko covek…
Da covek zavrti taj rulet statistike a da kuglica zastane ponekad tek u nekoj sledecoj generaciji…
Na crveno ili crno…
Na srecu ili tugu..
O tome treba misliti svaki dan…
I u svakom pojedinacnom postupku…
Kada god razmisljamo izmedju kratkorocnih privilegija i dugorocne ispravnosti…
Toga se, takodje, trebamo setiti kad god zavidimo onima koji su srecni sad…
Jer….
U stvari prava je sreca imati srecnu buducnost…
Tojest…
Srecnu decu…