Kada se nađu u stresnoj situaciji, neki ljudi konzumiraju enormne količine hrane, dok drugi potpuno izgube apetit. To ne zavisi od odnosa koji neka osoba ima prema stresu ili hrani, već je pokazatelj nivoa napetosti u organizmu koju proizvodi stres.

Upravo zbog činjenice da akutni stres proizvodi visoku napetost, a hronični konstantnu ali nisku napetost, ljudima u hroničnom stresu presti veliki rizik od gojaznosti.

Za razliku od akutnog stresa u kojem prestaje lučenje kortizola istog trenutka kada prođe stresna situacija, u stanju hronične napetosti lučenje ovog hormona se nastavlja. Posledica toga je ulazak organizma u „crvenu zonu” u kojoj ga čekaju napetost, nesanica, strepnja i verovatno depresija.

HRANA KAO SPAS

Produžena napetost dovodi do iscrpljivanja organizma, a osoba nesvesno počinje da traga za hranom bogatom mastima i ugljenim hidratima, koja će joj vratiti energiju, smiriti napetost i doneti opuštenost i zadovoljstvo.

Kontrola stresa jakom hranom i, eventualno, dužim spavanjem jeste korisna, ali u ograničenom vremenskom periodu. U suprotnom, ulazi se u začarani krug (napetost-hrana-napetost), što dovodi do ozbiljnih psiholoških, fizioloških i estetskih problema.

KAKO SE IZVUĆI?

Prva pomoć može biti savladavanje stresa prirodnim sredstvima, kao što su meditacija, joga, progresivna mišićna relaksacija, preokupacija kreativnim i ispunjujućim aktivnostima, fizička aktivnost ili seks.

ALI IPAK…

Jedino pravo rešenje za izlazak iz ovog začaranog kruga je:

1) TERAPIJA REŠAVANJEM PROBLEMA (Problem- Solving Therapy)
2) KOGNITIVNO BIHEJVIORALNA PSIHOTERAPIJA (life couching ili savetovanje)

Koje, uz pomoć i vođenje od strane edukovanog i posvećenog psihoterapeuta, mogu omogućiti klijentu koji je izazvan gojaznošću da napadne problem tamo gde on i nastaje, a ne tamo gde on stvara posledice.
I da, takođe, budu taj presudni vetar u leđa, koji će omogućiti klijetnu da pobedi u toj borbi sa samim sobom, a da kao nagradu dobije dug život na gornjoj granici ličnih kapaciteta.