Месечне архиве: април 2016

Komarac

Posmatram već par minuta jednog džinovskog komarca kako pokušava da izađe kroz uglačano providno staklo prozora…
I iskreno rečeno…baš mu ne ide…
Nisam stučnjak za mekokrilce ali mi deluje snažno…sigurno je bio „potencijal“ u osnovnoj…tapšan po krilima…i ušuškavan kako se sve svojim radom može postići…samo ako se dovoljno potrudi…
Ali…
Koliko god se trudio…
Samo gubi snagu…
Sve je niže i niže na oknu…
A sve deluje tako logično…i lako…
Ima utisak da mu pripada to „napolje“…
I da je tamo „sve“…
Maločas je čak i proleteo njegov poznanik iz legla…neki dan je bas čuo… da se „snašao“..
Žao mi je, dok ga gledam, zagledanog u „taj njegov raj“…
Sigurno se zamišlja…sa rejbankama…u minijaturnoj pilotskoj jakni…sa par očaranih komarica koje ga zaljubljeno gledaju…dok proteže krila…u brišućem letu…
Nešto mi je poznat taj osećaj…
Nadam se da će u jednom trenutku shvatiti da se neke želje i NE MORAJU ostvariti…
Da su one upravo samo to…želje…neke veće neke manje…ali da nismo zauvek petogodišnjaci…i realnost nije uvek nešto lepo u ukrasnom celofanu …na naš rođendan…
Gde to piše da „mora biti volja naša“..
Nadam se da će na vreme ukapirati…
Da će…
Ili uspeti da se promuva kroz mikroskopski otvor, vešto skriven i malobrojnima poznat (za razliku od jasno vidljivog, velepnog i isto toliko neprobojnog okna), na onoj ručki…
Ili će se okrenuti i potražiti po sobi…
Neko drugo zadovoljstvo…
(Možda mene…)

Advertisements

Ekstazi

U nekoliko navrata u poslednje vreme sam diskutovao o pogubnim efektima ekstazija…kome se nazalost ne poklanja dovoljna paznja..i potcenjuje se ogromna toksicnost istog…cak i nakon pojedinacnih (rekreativnih) uzimanja…

Šta je ekstazi?

Ekstazi (ecstasy) je popularni naziv za MDMA (3,4- metilendioksi-N-metamfetami) – polusintetičku psihoaktivnu supstancu koja ima psihostimulativna svojstva amfetamina i halucinogene efekte meskalina. Pripada A klasi dizajniranih droga (dizajnirane droge su supstance sa psihoaktivnim svojstvima koje se prave izmenom molekularne strukture neke već poznate psihoaktivne supstance ili mešanjem nekoliko PAS koje u novoj kombinaciji stvarajući sasvim novu supstancu, sa novim efektima). Proizvodi se u obliku kristalno belog praha, na tržište se obično plasira u kapsulama, tabletama ili u prahu. Najčešće se konzumira oralno ili ušmrkavanjem, ređe ga je moguće naći i u obliku rastvora za injekcionu upotrebu.
Ekstazi se na ulici još naziva i esker, eks, I, bonbon…
Tablete ekstazija najčešće ne sadrže samo MDMA, nego i/ili MDA, MDE, MDEA, DXM, efedrin, amfetamin, kofein i slične supstance. Jedna tableta je obično težine oko 250 mg, a MDMA-a ima tek 50-80 mg. Velik deo težine odlazi i na vezivne materije.

Termin ekstazi ima šire značenje i obuhvata osim MDMA poznat i kao “Adam”, I MDEA (3,4-methylenedioxy-N-ethylamphetamine) na ulici poznat kao “Eva” , MDA (3,4 Methylene-dioxy- amphetamine), DOB (2,5-Dimethoxy-4-bromoamphetamine), PMA (para-methoxyamphetamine)
Ove droge se razlikuju po svojim efektima.

Na tabletama koje mogu biti raznih boja, utisnuti su raznovrsni logoi: probodeno srce, propnuti konjić ferrarija, mitsubishi, slonić, zec, ptica, Versace, bik, srp i čekić i brojni drugi. Po znaku može se (ne uvek!) znati način delovanja, na primer; ferrari je jak, dugo traje, daje više energije – manje ljubavi i prisnosti.; crveni Versace (može biti i druge boje), kraće traje, ali ima u sebi mnogo MDMA i zato daje mnogo sreće i ljubavi itd

Istorija ekstazija
MDMA je prvi put sintetizovan od strane nemačke farmaceutske industrije 1912. Kao lek sa mogućim supresorskim dejstvom na apetit.
Na njega se ubrzo zaboravlja sve do Drugog svetskog rata, kada ga vojska, uz mnoge druge droge, testira za moguću upotrebu tokom hladnog rata.
Zaključuju da je beskoristan, pa se na njega opet zaboravlja sve do sredine šezdesetih, kada ga u svojoj privatnoj laboratoriji sintetiše Aleksandar Šulgin.

Ovaj hemičar, koji će postati poznat po MDMA, zbog svog interesa za psihodelične droge odlazi iz komercijalne farmacije i tokom trideset godina u svojoj laboratoriji radi na beskrajnom nizu „majnd-altering“ droga. Verovao je da farmakološka istraživanja mogu proizvesti sredstva koja će pomoći proširenju ljudske percepcije i smatrao je beskorisnim da svoj „materijal“ testira na životinjama.Tako je oko sebe okupio krug prijatelja i poznanika, koji su bili voljni da mu pomognu. Oni bi se okupljali kod njega kući, doneli bi hranu, piće, vreće za spavanje i eksperiment je mogao da počne. Posle svakog okupljanja morali su da podnesu izveštaj sa detaljnim opisima efekta droge. Kada je MDMA pokazao svom prijatelju psihologu, droga se proširila zbog svog navodnog terapeutskog potencijala.Od 1970. godine američki psihoterapeuti počinju da ga koriste kao psihoterapeutsko oružje. Godine 1985. proglašen za supstancu koja nema terapijsku vrednost i zabranjen zakonom, ali njegova popularnost na ilegalnom tržištu je nastavila da raste. Svoju ekspanziju doživljava 90tih godina sa nastankom tehno muzike i postaje popularna droga na rejv žurkama, dobija status “plesne droge”. Danas upotreba ekstazija izlazi iz okvira tehno subkulture i širi se rapidno među mladima koji je doživljavaju kao “rekreacionu” drogu

Doziranje

Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno). Standardnom dozom smatra se 2 mg po kilogramu telesne težine (iako reagovanje na ovu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini). Kad se MDMA uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije. Ušmrkavanje i ubrizgavanje uzrokuju brže delovanje.
Primarni efekti obično dostižu vrhunac oko sat do sat i po nakon uzimanja, traju otprilike dva sata, a zatim postepeno slabe.
Sekundarni efekti (tzv. afterglow) mogu se osećati danima.

Kontraidikacije

MDMA uzrokuje povišenje krvnog pritiska i pulsa, kao kod umerenog vežbanja. Zbog toga se izrazito ne preporučuje ljudima sa istorijom bolesti – povišenim krvnim pritiskom, hipoglikemijom, bolestima srca ili moždanog udara.
Isto upozorenje vrijedi i za ljude koji su osjetljivi na lekove i droge (oko 10 % populacije). Problemi s bubrezima i jetrom su takođe kontraindikacija. Naročito je opasna kombinacija s MAO inhibitorima koji se često prepisuju kao antidepresivi, a koja može dovesti i do smrti.
Neki drugi antidepresivi (SSRI, npr. Prozac/Portal), pak, mogu ublažiti potencijalnu štetnost MDMA.

Efekat delovanja

Početak delovanja, “coming up”, korisnici osete kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Dvadeset do 60 minuta nakon unošenja u organizam izaziva provalu oslobođene energije i euforiju. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije. Visoke doze ove droge dovode do slabije koordinacija ekstremiteta i brzo micanje zenica poznato pod nazivom nistagmus. Mogu se javiti i glavobolja, kao i bezrazložna agresivnost koju je teško obuzdati. Pod uticajem ekstazija moguće je plesati satima. Ovo povećanje fizičke aktivnosti, uz rast telesne temperature koji prati uzimanje ove droge, nosi opasnost od prekomernog gubitka telesne tečnosti i pregrejavanja. Prestankom delovanja javlja se osećaj umora i depresije koji može potrajati satima. Korištenje ekstazija dovodi do razvoja tolerancije, umerene fizičke i psihičke zavisnosti.

Mehanizam delovanja

Najjednostavnije, laički i ukratko: MDMA uzrokuje povećano izlivanje serotonina u mozgu iz stanica koje ga proizvode. Serotonin je neuroprenosnik zadužen za raspoloženje i nastaje iz određene aminokiseline. Što ga je više u mozgu, bolje smo raspoloženi.
Za vrijeme „špica“ njegova je koncentracija najveća, a tri, četiri sata nakon uzimanja MDMA izliveni je serotonin već većim delom potrošen ili razgrađen. U to vrijeme „spuštanja“ dolazi do lošijeg raspoloženja zbog pomanjkanja serotonina i zbog velike razlike u raspoloženju u odnosu na sat ranije.
Mnogi uživaoci ekstazija greše kada u ovim trenucima uzimaju ponovo supstancu. U zavisnosti koliko je serotonina pre proizvedeno u „njegovim“ stanicama i zavisno o tome kolika je prva doza MDMA bila, u drugom uzimanju ima manje serotonina za izlivanje i slanje električnih impulsa koji uzrokuju dobro raspoloženje. Svakom novom dozom MDMA u mozgu ima sve manje serotonina. On se troši daleko brže nego sto se stvara. Istraživanja pokazuju da je potrebno da prođu i do dve nedelje da se serotonin potpuno obnovi. To znači da ako se ekstazi uzima u kraćim intervalima od dve nedelje, nivo seratonina ne može da se podigne na normalan nivo što može uzrokovati loše raspoloženje i depresiju, pa samim time i probleme u svakodnevnom životu.

Moguće štetne posledice

Povišen krvni pritisak, opasnost od infarkta miokarda, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji spavanja, moguća pojava psihoze. Osim trenutnog štetnog delovanja, dokazano je da ova droga uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, a ima i dugoročne štetne posledice.

Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.

Mentalni poremećaji

Po svom sastavu „ekstazi“ je sličan amfetaminu i meskalinu pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono – halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno – moždanu barijeru i deluje na centralni nervni sustem.
Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere među tinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:

strah, depresivnost
slušne i vidne halucinacije
toksične ili tzv. deklasirane psihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije predisponirane da obole od neke duševne bolesti
Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio – miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju).

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja

Poremećaji rasta

Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno na štitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramaticnog propadanja mišićne mase.
Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji s alkoholom, ili sa lekovima koji smanjuju krvni pritisak, nekim antidepresivima i antimalarcima.

Ekstazi u trudnoći

Ekstazi prolazi kroz placenta novoroćenčeta te je korišćenje ekstazija u trudnoći vrlo rizično, može prouzrokovati usporen razvoj fetusa i abnormalnosti kod novoroćenčeta. Ekstazi se prodire i u majčino mleko te ga ne treba nikako uzimati u period dojenja.

Akutne intoksinacije prouzrokovane prekomernom dozom supstance

Akutna intoksikacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somtaskim i psihickim disfunkcijama. Prekomerne doze mogu biti smrtonosne].
Prolongirana intoksikacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu: od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge je euforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.
Indukovana ekstazi ( MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija malom dozom supstance (50 – 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha. Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.

Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 – 300 mg ) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.
Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takodje pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.

Akutna intoksinacija velikim dozama ( 300 – 400 mg ) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.
Dominiraju sledeći simptomi :

anksioznost koja često prerasta u paniku ( praćenu ubrzanim srčanim ritmom )
psihotična reakcija
paranoidnost i
agresivnost
Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove ) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija). Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge : kokain, amfetamine, marihuanu, alkohol…

Prolongirane intoksinacije gubitak mentalne bistrine

Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti.
Treba izdvojiti sledeće simptome:

promene raspoloženja
emocionalnu nestabilnost
anksioznost
depresivnost i
teže mentalne poremećaje tipa psihoza, koje u praćene paranoidnošću i nasilničkim ponašanjem.
Prolongirana intoksinacija malim dozama praćenja je blažom psihopatijom:

gubitak mentalne bistrine i pribranosti
mentalna konfuzija
neraspoloženje
gubitak motivacije
dezorijentacija zaboravnost i
oštećenje pamćenja.
Ukoliko osoba nastavi da koristi drogu, dolazi do gubitka apetita i nesanice.

Predoziranje

Zbog euforije koju MDMA izaziva, često se ignorišu signali tela i zato treba uvek paziti na moguću dehidraciju, grčeve mišića, vrtoglavicu, iscrpljenost i preveliko naprezanje.
Predoziranje s MDMA karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora, i popiti tečnost (ne alkohol).
U slučaju da predozirana osoba izgubi svijest ili ima vrlo jake opisane simptome, svakako treba potražiti medicinsku pomoć.
Osobe, koje uprkos svemu, uzimaju ekstazi treba da imaju na umu da je najvažnije piti puno tečnosti i voditi računa da uvek imaju pri ruci sok ili vodu.

Lečenje akutnih trovanja ekstazijem: sedativi, fizičko rashlađivanje, mirna i tiha sredina, simptomatska terapija, bromokriptin ili dantrolen

Lečenje zavisnosti od ekstazija

Ekstazi je adiktivna droga – izaziva psihičku i blažu fizičku zavisnost, sa karakteristčnim povećanjem tolerancije. Apstinencija bez pomoći lekara je prihvatljiva za one koji su ekstazi koristili u kratkom vremenskom period. Osobe koje su dejstvu ekstazija bile izložene duži vremenski period treba da potraže stručnu medicinsku pomoć. U pojedinim slučajevima nagla apstinencija može da prouzrokuje medicinske komplikacije, te je neophodno obezbediti odgovarajući medicinski tretman. Većina programa lečenja zavisnika od ekstazija podrazumeva detoksikaciju uz korišćenje sedativa, psihoterapiju, bihejvoralne kognitivne terapije, grupne terapije.

Kombinovanje MDMA

MDMA + amfetamini (speed) – mogućnost predoziranja amfetaminima je jako povećana. Izrazito se ne preporučuje jer oboje povećavaju puls i krvni pritisak.

MDMA + kokain – slično kao i kod amfetamina.

MDMA + heroin i ostali opijati – nema izrazito opasnih interakcija, ali stimulirajući efekt MDMA može sakriti sedativni efekt opijata pa je mogućnost predoziranja opijatima povećana. U ovom slučaju, najveći problem leži u vrlo mogućoj zavisnosti o heroinu i opijatima.

MDMA + alkohol – MDMA može sakriti delovanje alkohola, pa je povećana mogućnost trovanja alkoholom. Alkohol doprinosi dehidraciji organizma, kao i MDMA

Kako prepoznati osobu pod dejstvom ekstazija?

Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima psihostimulator – ekstazi:

promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija, teško joj je da se zadrži na jednom mestu, neprestano pleše i kao da se ne umara;
promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače;
Ako je osoba nedavno uzela ekstazi ili spid, vrlo karakteristična je i upečatljiva ukočenost lica, a naročito donje vilice, često praćeno škrgutanjem zuba i iskrivljenim “grimasama”.
promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje;

Tekst preuzet sa sajta Nikad heroin, Ekstazi http://www.nikad-heroin.com/…/vrste-droga-narkotik…/ekstazi…

Gepard i antilopa

„Svakog jutra u Africi se probudi antilopa. Ona mora da trči brže od geparda, inače će umreti. Svako jutro u Afici se probudi i gepard. On mora da trči brže od antilope, inače će umreti od gladi. Uopšte nije bitno ko si, antilopa ili gepard.
Kada sunce uzađe, moraš da trčiš!“
Thomas Friedman

Uostalom, a gde to na kugli zemaljskoj i postoji nešto što se lako i samo po sebi dobija, bez velikog truda i odricanja?
Velika je greska čašćavati zivot svojim prisustvom…biti bogomdan…i ocekivati crveni tepih povoljnih zivotnih okolnosti…
Glavu gore…
Iako se hoda po trnju…
Jer…
Život je uvek i svugda neprestana borba…
Za svakoga…
Pocev od paramecijuma, pa sve do coveka…

Tiganj

Čovek je baš čudna životinja…
I vrlo, vrlo specifična…
Uvek mi je bila fascinantna činjenica da, iako su i lav i medved jači od vuka, njega nikada nećete videti da igra u cirkusu…
Princip je princip…
Za razliku od čoveka…
Koji dok je živ…. na sve će se navići….
I iako je ta sposobnost adaptacije možda i glavna evolutivna komparativna prednost čoveka…
Ponekad to bude i njegova najveća mana…“Ahilova peta“…
Nebrojani su primeri kako ljudi pod onom starom maksimom, tako karakterističnom za ove napaćene prostore, da je „đavo koga poznajem bolji od đavola koga ne znam“…
Životare…
Odrađuju jedinstvene prilike…zvane život…
Pristaju…
Obaraju rekorde u trpljenju…
Navikavaju se na sve…
Navićiće se čak i na skakutanje…sa noge na nogu…
po vrelom tiganju…(i na brzo duvanje po oprljenim tabanima)…po vrelom teflonu svojih strahova, uskovitlanih misli, iracionalnosti i zabluda…osećanja krivice…kopleksa i nedoraslosti…grešaka u razmišljanju…rečenica koje se ne izgovaraju…
Čak će i na tom nepristupačnom mestu uspeti da naprave svoju zonu komfora…
A sustinski za taj „roštilj“…postoje samo dva rešenja…
Ili se vatra mora smanjiti…adaptacijom razmišljanja o realnosti…
Ili „obrok“ mora iskočiti…i stvoriti sebi bolju realnost…
Dok još može..i dok u njemu još i ima životne radosti…
Inače…
Biće zapečen…
Baš onako kako ga i vole servirati…kao specijalitet kuće…na „večerima depresivne kuhinje“ u nekom mračnom lokalu…na periferiji propasti…

Razočarenje

Znate li zašto smo ponekad razočarani u druge ljude?
Zato što verujemo da su drugi spremni učiniti za nas ono što bi mi učinili za njih…
A u realnom životu retko kada postoji znak jednakosti između te dve stvari…
Čak šta više…
Što ste bolji čovek u većem ste problemu…
Jer više i očekujete…više ste dali…
Zato ponekad zlikovci i lakše prođu kroz život…pod mantrom „use i u svoje kljuse“…i uz „one koji im oči ne iskopaju“.. (videti pod vrane)… često povezani jasnim (poštenim) materijalnim dogovorima…“ja tebi ovo a ti meni ono“…
Dok dobri čekaju…
Tako da…
Povremena razočarenja su dobrodošla…
Ona govore o ostacima onog dečijeg, bajkovitog, neiskvarenog u nama…
I razbistravaju nam pogled…na realnost…koja nije takva…ali je svakako i tako nesavršena…veoma lepa…
Jer…dobro se dobrim vraća…to je potpuno sigurno…odvajkada…
Doduše…sporo, neočekivano, nenadano i od onih od kojih smo najmanje očekivali…ponekad u sledećoj generaciji…u neko drugo vreme…ali svakako uvek (videti pod čudo, vera, karma, kosmička pravda, šifra „roditelji jedu grožđe a deci trnu zubi“)

Rambo Amadeus

Odavno me nista nije odusevilo kao ove tri kratke vinjete Ramba Amadeusa, koje sam u poslednjih nekoliko meseci slucajno procitao:

1. O današnjim medijima:
Ne postoji niko ko bi ga sprečio da umesto gledanja Farme, uključi Jutjub i odsluša koncert Rahmanjinova. Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Svaki čovek dnevno donese za sebe prosečno 2.000 odluka, koje čine njegovu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, glup, neuspešan i nesrećan. Niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav I da mu kaže: „Nemoj ovo, nemoj ono“. Reč je o ličnoj odluci.

2. O heroinu:
Moram da se pohvalim da sam probao heroin i da imam direktno iskustvo kako utiče na čoveka.Za nekoliko sekundi kad šmrknete heroin, osećate se kao petogodišnji dečak koji je za rođendan dobio igračku koju je danima sanjao. Odjednom je vaše srce ispunjeno i odjednom ste preplavljeni nekim osećanjem, toliko lagodnim, osećanje blagosti nečega što je tako lepo.
Prosto vas popušta ona užasna nervoza koju ste nosili čitavog života.Međutim, posle sat, 2 ili 3, kreće drugi period.Period kad vas to popušta, kad se odjednom osećate kao da ste sahranjeni živi gde u vama nema ničeg i odjednom ste trulo mesa i kostiju.Ne vidite nikakav razlog za sopstveno postojanje.Ja sam sutradan imao taj period otrežnjenja kada mi je bilo toliko odvratno da sam rekao sebi: Ti više nikada u životu ovo nećeš da probaš!”

3. O nacionalizmu:
Nacionalizam je tema do 300 evra prihoda mesečno. Njima se servira ta priča. Kad plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kad pređe hiljadu, onda je top tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kad se popne na više od tri hiljade, onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi – rekao je Rambo i dodao da, budući da većina ljudi na ovim prostorima ima prosečnu platu od 300 do 500 evra (ako uopšte i prima platu), zato nacionalizam i jeste dominantna tema.

Svetski mega car. Objasnio.