Месечне архиве: април 2016

Tiganj

Оставите одговор

Čovek je baš čudna životinja…
I vrlo, vrlo specifična…
Uvek mi je bila fascinantna činjenica da, iako su i lav i medved jači od vuka, njega nikada nećete videti da igra u cirkusu…
Princip je princip…
Za razliku od čoveka…
Koji dok je živ…. na sve će se navići….
I iako je ta sposobnost adaptacije možda i glavna evolutivna komparativna prednost čoveka…
Ponekad to bude i njegova najveća mana…“Ahilova peta“…
Nebrojani su primeri kako ljudi pod onom starom maksimom, tako karakterističnom za ove napaćene prostore, da je „đavo koga poznajem bolji od đavola koga ne znam“…
Životare…
Odrađuju jedinstvene prilike…zvane život…
Pristaju…
Obaraju rekorde u trpljenju…
Navikavaju se na sve…
Navićiće se čak i na skakutanje…sa noge na nogu…
po vrelom tiganju…(i na brzo duvanje po oprljenim tabanima)…po vrelom teflonu svojih strahova, uskovitlanih misli, iracionalnosti i zabluda…osećanja krivice…kopleksa i nedoraslosti…grešaka u razmišljanju…rečenica koje se ne izgovaraju…
Čak će i na tom nepristupačnom mestu uspeti da naprave svoju zonu komfora…
A sustinski za taj „roštilj“…postoje samo dva rešenja…
Ili se vatra mora smanjiti…adaptacijom razmišljanja o realnosti…
Ili „obrok“ mora iskočiti…i stvoriti sebi bolju realnost…
Dok još može..i dok u njemu još i ima životne radosti…
Inače…
Biće zapečen…
Baš onako kako ga i vole servirati…kao specijalitet kuće…na „večerima depresivne kuhinje“ u nekom mračnom lokalu…na periferiji propasti…

Razočarenje

Оставите одговор

Znate li zašto smo ponekad razočarani u druge ljude?
Zato što verujemo da su drugi spremni učiniti za nas ono što bi mi učinili za njih…
A u realnom životu retko kada postoji znak jednakosti između te dve stvari…
Čak šta više…
Što ste bolji čovek u većem ste problemu…
Jer više i očekujete…više ste dali…
Zato ponekad zlikovci i lakše prođu kroz život…pod mantrom „use i u svoje kljuse“…i uz „one koji im oči ne iskopaju“.. (videti pod vrane)… često povezani jasnim (poštenim) materijalnim dogovorima…“ja tebi ovo a ti meni ono“…
Dok dobri čekaju…
Tako da…
Povremena razočarenja su dobrodošla…
Ona govore o ostacima onog dečijeg, bajkovitog, neiskvarenog u nama…
I razbistravaju nam pogled…na realnost…koja nije takva…ali je svakako i tako nesavršena…veoma lepa…
Jer…dobro se dobrim vraća…to je potpuno sigurno…odvajkada…
Doduše…sporo, neočekivano, nenadano i od onih od kojih smo najmanje očekivali…ponekad u sledećoj generaciji…u neko drugo vreme…ali svakako uvek (videti pod čudo, vera, karma, kosmička pravda, šifra „roditelji jedu grožđe a deci trnu zubi“)

Rambo Amadeus

Оставите одговор

Odavno me nista nije odusevilo kao ove tri kratke vinjete Ramba Amadeusa, koje sam u poslednjih nekoliko meseci slucajno procitao:

1. O današnjim medijima:
Ne postoji niko ko bi ga sprečio da umesto gledanja Farme, uključi Jutjub i odsluša koncert Rahmanjinova. Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Svaki čovek dnevno donese za sebe prosečno 2.000 odluka, koje čine njegovu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, glup, neuspešan i nesrećan. Niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav I da mu kaže: „Nemoj ovo, nemoj ono“. Reč je o ličnoj odluci.

2. O heroinu:
Moram da se pohvalim da sam probao heroin i da imam direktno iskustvo kako utiče na čoveka.Za nekoliko sekundi kad šmrknete heroin, osećate se kao petogodišnji dečak koji je za rođendan dobio igračku koju je danima sanjao. Odjednom je vaše srce ispunjeno i odjednom ste preplavljeni nekim osećanjem, toliko lagodnim, osećanje blagosti nečega što je tako lepo.
Prosto vas popušta ona užasna nervoza koju ste nosili čitavog života.Međutim, posle sat, 2 ili 3, kreće drugi period.Period kad vas to popušta, kad se odjednom osećate kao da ste sahranjeni živi gde u vama nema ničeg i odjednom ste trulo mesa i kostiju.Ne vidite nikakav razlog za sopstveno postojanje.Ja sam sutradan imao taj period otrežnjenja kada mi je bilo toliko odvratno da sam rekao sebi: Ti više nikada u životu ovo nećeš da probaš!”

3. O nacionalizmu:
Nacionalizam je tema do 300 evra prihoda mesečno. Njima se servira ta priča. Kad plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Kad pređe hiljadu, onda je top tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kad se popne na više od tri hiljade, onda prestaje svako palamuđenje. Ljudi onda pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi – rekao je Rambo i dodao da, budući da većina ljudi na ovim prostorima ima prosečnu platu od 300 do 500 evra (ako uopšte i prima platu), zato nacionalizam i jeste dominantna tema.

Svetski mega car. Objasnio.