🙂
Oplakah… 🙂
Ali s obzirom sa su pijane reci u stvari samo trezne misli…
Ponekad (a kolicinu tog „ponekad“ znaju odrediti samo prava gospoda i to je svakako veliko majstorstvo) treba iskoristiti privilegiju Maligana da covek pogleda u sebe i da se raspita tamo dole sta stvarno zeli…
Svasta se tu nadje…
Jer…
Trezni cemo ubediti sebe u maltene sve…
Stagod…
Nasi odbrambeni mehanizmi su toliko narasli…da je to jedno cudo prirode…
Sta sve ziv covek moze podneti…
I objasniti sebi…
(jer mozda se drugacije i ne bi moglo ziveti…)
Sve u svemu…
Cudne smo mi zivuljke…a nijedna zivotinja nece biti toliki mazohista da ubedi sebe…
Da voli da pliva pod zemljom…
Da leti u potoku…
Ili gmize po oblaku…
Dok mi…
Sto smo pametniji to bolje lazemo sebe…
I bolje cemo se opravdati pred svojom dusom…
Nauciti da mozgom zauzdamo srce..kao divlju zdrebicu..mekanim Amom..
I onda nas samo doceka…nakon tih nekoliko „Bozanskih kapi“…tu iza ugla…
Najskuplji stih…
I vrlo nezgodan Uvid…
Da…“sad kad imam sve sad sam bez Tebe“…