Месечне архиве: децембар 2015

Prevremena ejakulacija

PREVREMENA EJAKULACIJA
(EJACULATIO PRAECOX)

Ukoliko bismo zastupali mišljenje da seksualno ponašanje ima samo biološki značaj, da je oplodnja žene jedini cilj seksualnog odnosa, problem prerane ejakulacije ne bi postojao. Međutim, seksualnost pored biološke ima i psihološku važnost, pa se prerana ejakulacija obično doživljava kao problem, kao što se i tretira u psihijatriji i psihologiji.
Vrhunac zadovoljstva posle pola ili posle dva minuta?
Česta dilema muškaraca je: „da li je normalno dostići vrhunac zadovoljstva posle pola ili posle dva minuta, ili je možda ispravno suzdržavati se deset minuta ili pola sata, ili… možda još duže?

Sve seksualne dileme i problemi su, po pravilu, opterećujući i dovode do nezadovoljstva samim sobom i do komplikovanja odnosa sa partnerom. Veoma često neznanje rađa problem, pa se sasvim normalne navike i pojave tumače kao nenormalne ili se, s druge strane, odstupanja od normale ignorišu. Poznavanje sopstvene seksualnosti značajno je za normalan i zdrav seksualni život, pa ćemo i mi ovom prilikom pokušati da vam približimo i opišemo jedan od mogućih problema seksualnosti muškaraca, a problem se zove prerana ejakulacija.

Uzroci koji dovode do nastanka prerane ejakulacije:
U samom određenju prerane ejakulacije ima različitih mišljenja. Jedni autori smatraju da muškarac koji u pedeset procenata svih odnosa ne uspeva da partnerku dovede do orgazma, pati od ove seksualne smetnje. Po drugima, prerana ejakulacija određuje se prema vremenskom kriterijumu: muškarac koji ejakulira u okviru dva minuta, bez obzira na stanje žene, ima ovu vrstu seksualnih problema. Bilo kako bilo, problem postoji i nameće se pitanje kako je nastao.
U objašnjenju uzroka nastanka ovog problema veliki značaj pridaje se prvom seksualnom iskustvu, ili čestim seksualnim iskustvima u relativno konfliktnim situacijama, kada se čin završava preranom ejakulacijom: kupovinom ljubavi kod prostitutke, seksualni odnos u nepovoljnim uslovima (kola, priroda) i druge situacije koje podrazumevaju neku vrstu prisile da se akt završi brzo, ili je brzina uzrokovana strahom da će se narušiti privatnost odnosa.
Strah remeti sve aspekte ljudskog ponašanja, pa i seksualno ponašanje, koje se lako može narušiti i podložno je potresima. Jednom doživljeni neuspeh, u ovom slučaju neuspeh je prerana ejakulacija, izaziva strah da će se svaki sledeći odnos završiti neuspehom, a napetost uzrokovana strahom stvarno dovodi do ponovnog neuspeha i time se stvara specifični začarani krug.
Međutim, i posle perioda normalnog seksualnog života, moguća je naknadna, sekundarna pojava problema prerane ejakulacije. Kada u već oformljenim odnosima s bračnim partnerom naiđu određene traumatske situacije koje su praćene osečanjem straha, a koje izaziva preranu ejakulaciju, javlja se „strah od neuspeha“ i opet ulazimo u začarani krug. Ponekad i promena partnerke, kada se ponavljaju uslovi prvog seksualnog odnosa, ili osećanja koja prate nedozvoljene veze i koja dovode osobu u stanje hronične napetosti, stvaraju uslove za učvršćivanje prerane ejakulacije.

Terapija
Izlaz iz „kruga“, pobeda straha, uslov je da se reši bilo koji strahom uzrokovani seksualni problem. Bihejvioralni terapeuti to jednostavno čine, složeni problem razdele na više jednostavnih, pa: korak po korak, od najmanjeg straha do najvećeg. U terapiji to znači da se muškarac izlaže strahu postepeno, počev od situacije koja izaziva strah najmanjeg intenziteta, na primer, poljubac, dodir, razgovor o seksu, i ne prelazi se na sledeću situaciju sve dok postoji i najmanja napetost. Poslednja situacija je najstrašljivija, a to je u ovom slučaju sam koitus, koji je zabranjen sve dok traje terapija, odnosno, dok ima straha. Terapija se obično sprovodi u paru, mada se može prilagoditi da je i sam muškarac sprovodi.
Seksualni problem, manifestovan na isti način, kroz preranu ejakulaciju, može biti uzrokovan i slabim seksualnim nagonom, bez prisustva straha. U ovom slučaju, uprnom terapijom i samoterapijom, uz primenu specifičnih tehnika, moguće je produžiti vreme ejakulacije za nekoliko minuta. Specifične tehnike primenjuje muškarac sam, ili uz pomoć partnerke.
Jedna od njih je, takozvana „Start Stop tehnika“, koja se bazira na prestanku aktivnosti u trenutku potrebe za ejakulacijom. Preporučuje se i „Tehnika stiskanja“, pri čemu blagi pritisak na određenom mestu muškog polnog organa, sprečava ejakulaciju.
Činjenica od koje se polazi u primeni ovih tehnika je da od trenutka kada muškarac oseti da će doći do ejakulacije do same ejakulacije ima tri sekunde vremena.
Ponekad, ali ne uvek, problem prerane ejakulacije rešava se uzimanjem leka koji smanjuje napetost, uz obavezni stručni nadzor lekara. Isto tako, kada je osoba mlada, masturbacija dvadesetak minuta pre seksualnog odnosa može, ali ne mora, pomoći.
Retki su, ali ipak mogući, i slučajevi prerane ejakulacije koji su uzrokovani organskim poremećajima, kao što su, na primer, zapaljenje uretre ili prostate. Pod uslovom da nije učvršćen „strah od neuspeha“, terapija je veoma jednostavna, usmerena ka ipotpunom izlečenju zapaljenja. Međutim, s obzirom na to da je seksualnost osetljiva, najčešće dolazi do komplikovanja problema, pojave osetnog straha, pa se pristupa terapiji opuštanja, oslobađanja telesne i mentalne napetosti i straha, tačnije, terapiji „korak po korak“.

Rezime
Napred opisani problem i terapije samo su mali deo znanja koji je rezultat proučavanja seksualnog ponašanja Ijudi. Poznavanje seksualnosti omogućuje da se sruše razni tabui i mitovi vezani za ovaj aspekt Ijudskog ponašanja, čime se rešavaju razne dileme, pa i dilema s početka ovog teksta: prosečno vreme dužine seksualnog akta je tri do pet minuta, a u terapiji se kao seksualni problem tretira nemogućnost muskarca da ejakulaciju odloži za dva minuta. Ipak, ne budimo tako kruti i nemaštoviti, ne gledajmo samo vremensko određenje. Pored kritičnih i famoznih dva minuta, jako je važno da je predigra maštovita, kako bi se vođenje Ijubavi osvežavalo.

Čekanje na čudo

Obično pišem nadahnujuće stvari…i trudim se da stranica bude inspirativna i ohrabrujuća…za najveći mogući broj ljudi…i verujem u čuda…zaista…onako ljudski… i hrišćanski…
Ali…
Osnovna osobina čuda i jeste da se ona javljaju veoma retko…zato i jesu čuda…
Međutim…ljudi veoma vole da pričaju o čudima…i o neverovatnim uspesima…srećnom spletu okolnosti koji je doveo do nekog uspeha ili radosti…
Maltene podjednako onoliko koliko vole da prećutkuju svoje poraze…neostvarene planove…sramote…brojne skrivene puteve i prečice koje su prešli u „ostvarivanju čuda“….sve one vetrove u leđa i pomoć…koji smanjuju njihovu „velelepnost i presjajnost“…
Ne treba puno verovati u sve to…I treba se čuvati ušuškanog osećaja „čekanja na čudo“…opasna je to zamka…
Jer veoma su često neka preslatka dečica…prećutane veštačke oplodnje…neka srećna zaposlenja…neverovatne potegnute veze od pre dvadeset godina iz vojske…neke velike ljubavi…prekopani proflli na fejsbuku…i buljuk drugarica upošljenih u potragu „za gospodinom pravim“…mnogi veliki poslovni uspesi…samo splet rođačko-političkih mahinacija…mnoga čudotvorna ozdravljenja…posledica dolaska do najboljih lekara…
Samo što to nećete čuti…postoji zavet ćutanja…na „ružne“ puteve do uspeha…
Ono što hoću da poručim….je da se čuda dešavaju…i da svakako treba verovati u njih…
Ali da dok verujemo…
Čovek treba da se uzda u svoj trud i volju i da pokuša…sve ono što je moguće…da bi mu se želje ostvarile…
Da preuzme inicijativu…da kopa rukama i nogama…da se suprotstavi svojim strahovima…stidu…i sramoti…da napusti svoje iracionalnosti…i kogntivne greške kojih se možda ceo život čvrsto držao….
Da se prilagodi…
Da pokuca na sva moguća vrata…i da istraži svaku moguću opciju…
Jer…najlakše je posle napraviti romansiranu verziju priče o sopstvenom životnom uspehu…i ostavrenim željama…
Kada se do uspeha i sreće…već nekako dođe…

Anksioliza

Anksioznost predstavlja jedno od najneprijatnijih i najmučnijih osećanja koje čovek može iskusiti…
I upravo zbog te ogromne teskobe i nemira koji unosi u čoveka…tog „neizdrža“…on u tim situacijama i reaguje onako kako mu je najlakše…načinom preuzetim putem evolucije od naših dlakavijih predaka…najobičnijim begom…
Beg je mnogo psihički lakši od alternativa…i ljudi si izmislili čitav niz načina da se od anksioznosti „pobegne“ … Izmislili su…takozvane…ANKSIOLITIKE…(lat. liza= razlaganje)…
Među njima najpoznatiji su svakako… „srpski univerzalni lek“- Bensedin, i njegove raznorazne paralele…“narodni trankilizer – alkohol“…“anksiolitik mladih – marihuana“…
Međutim…ono što veoma mali broj ljudi zna…je da mnoga svakodnevna ponašanja ljudi i nisu ništa drugo do anksioliza…razlaganje i beg od anksioznosti…
Na primer…prejedanje…šoping…gledanje serija (epizodu za epizodom)…fejsbučenje…tračarenje…igranje igrica…čitanje vesti na telefonu…raznorazni welnesi…masaže…manikiri….pedikiri…pa čak i „kres šeme“…i slične varijante „brzog“ uzbuđenja…
A sve pod sloganom…“Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“…(M.Vidojković)…
Čitave industrije…a pogotovo marketing…i počivaju na mehanizmu anksiolize…
Oni su i dizajnirani tako da nam skrenu misli od naših strepnji i problema…
Jedini problem je …što…svi ti mehanizmi dolaze spolja…i imaju efekat na anksioznost kao kada bi prolili kofu vode na razbuktali požar…istina je da bi se on u trenutku malčice smirio…ali u nekoliko sekundi…eto njega još jačeg…i opasnijeg…
Stoga…
Bežanje od vlastitih demona…problema…strahova…misli i uverenja koje nas uvode u anksioznost…nije trka u kojoj možemo da pobedimo…jer vi trčite…a ansioznost je tu…sa vama…tj u vama…neće ona nigde sama…ispasti uz put…
Treba zastati…okrenuti se…i umesto paničnog trčanja…u pogrešnom smeru…napraviti milimetarski korak unazad…ka sebi…da ne kažem…u sebe…i razrešiti makar jednu dogmu…napustiti makar jedno iracionalno uverenje koje nas uznemirava…koje nas uvodi u disfunkcionalna osećanja…odustati od barem jedne kognitivne greške…strušiti barem jednu blokadu lične efikasnosti…ma dovoljno je ponekad samo nekome i ispričati šta nam je na duši..
Jer…taj jedan milimetar…u trci života…može napraviti razliku…izmežu pobede i poraza…
A ta pobeda donosi „samo“ jedan mali trofej u vidu „mirnog…ispunjenog…produktivnog života…na gornjoj granici sopstvenih potencijala“

Posle dece

Reče mi danas jedan pacijent…muskarac srednjih godina…primljen zbog tezeg oblika depresivnosti…i suicidalnih promisljanja…
„Znate doktore…mi smo jedna skromna porodica…ja jedem POSLE DECE…
Recite mi za koliko cu ja najranije moci da izadjem…znate…morao bih sto pre da pocnem da radim…da zaradim…zbog njih…“
Cim mi je osecaj stegnutosti u grudima nekako popustio…pomislih…kako bas u tom trenutku „djavo“ ili „ko god“ je odgovaran za svo ovo ludilo u kome zivimo…uz osmeh…pićence…zadovoljno upisuje jos jedan bod u svoju evidenciju…
Folder „slomljeni pristojni ljudi-psihijatrija“
I dobih neko osecanje iskonskog prkosa i inata…da jos jedanput…jos jednom „normalcu“ pokazem koliko je divan i koliko je u zabludi „da je on za sve kriv“…
Da mu pomognem u procesu izlecenja…
i da mu objasnim da je njegova najveca slabost…upravo… prejaka savest…

Briljantan savet

Jedna sjajna zena….doajen psihijatrije…klinicar sa dugogodisnjom besprekornom praksom…mi je dala jedan briljantan savet…koga se cesto setim u svakodnevnom radu…
„Najsigurniji nacin da diferencijalno dijagnosticki razlučis da li je neko poremecaj licnosti (psihopata)… nije slusanje i posmatranje pacijenta…vec osecaj koji imas u stomaku…ukoliko ti se okrece zeludac…to je siguran znak da jeste!“…
I dodala “ mi smo placeni da trpimo bolest ali ne i bezobrazluk…od sustinske je vaznosti da se te dve stvari razgranice“…
U zivotu se od psihopata ne dobija ama bas nista…tako da ne gubite vreme…nemojte ih zadrzavati…imaju oni toliko…da muce sebe…sto bi vi delili taj teret…i sudbinu…
Dakle…brza gastro-intestinalna orijentacija…zakljucak…osmeh…pozdrav…okret…i ćao!
I zahvalnost…postovanje i ljubav za sve one ljude u vasim zivotima… koji su ok i kul…
Jer…kako da vam kazem…ozbiljna je nestašica u pitanju…

Ukoliko ne mozete da zaspete

Ukoliko ne mozete da zaspete…ne mozete da se opustite i spavate…prevrcete se satima po krevetu…ocajni…
Mozda i ne trebate sa spavate…mozda je to noc u kojoj trebate da doneste neku vaznu odluku…da iskoracite iz zone sigurnosti…da presecete…da promenite sve iz korena….
Mozda vam ta pobudjenost tela i nespokoj psihe… i daju jasan signal da je dosta!…i da se ovako vise ne moze…da ste predugo bacali pod tepih probleme…
Ma jednostavno ste napunili podsvest svim i svacim…do tacke pucanja…
Vreme je za promene…
Ustanite…obucite se…prosetajte…ne zurite…(pa ionako bi ste se mucili kod kuce)…sagledajte situaciju…razmotrite opcije…donesite odluku/e…i time stavite tacku na razmisljanje…
I videcete…
Kada se vratite kuci…zaspacete kao beba…

Jedina gora stvar od pobede je poraz

Htedoh reci u prethodna tri posta da: „kolicina sranja koju preturimo preko glave u zivotu, sav bol, frustracije, porazi, ponizenja i neostvareni snovi uticu na nas kao jebeno dobre lekcije… ako ni zbog cega drugog makar zbog toga sto cemo postati jaci, iskusniji i kvalitetniji ljudi…sa bistrijim i dubljim pogledom na svet…sto cemo kasnije, kada krene, biti srecniji sa manjim…sto cemo imati skromnije zelje i zadovoljavati se svakom, pa i najmanjom… lepom sitnicom…
Sto cemo znati sta ima vrednost, sta je prioritet i ko nam je najvazniji i ko je uz nas…
Stoga…
Treba gledati na probleme kao na lekcije…
Ukratko…nikad poraz samo lekcija…
Ili sto bi filozof D.V. rekao „jedina gora stvar od pobede….je poraz!“