U dežurstvu

Dok sam se nocas u dezurstvu, u pola noci, prevrtao na neudobnom krevetu, sa 60tak pacijentkinja na istom spratu, gde sam i sam boravio…iznad intenzivnih nega i prijemne sluzbe koja besomucno i pregorno radi, 24 casa spremnih da prime svakoga kome je tesko, kome se zivot rusi i kome je neophodan urgentni psihijatrijski tretman…i ispod 60tak pacijenata na muskim odeljenjima, nestvarno tihih…
Razmisljam…koliko li ljudi u tom trenutku na Klinici nije moglo da spava…koliko je bilo uplaseno…koliko je razmisljalo o buducnosti…koliko je prebiralo po proslosti…kome nedostaje porodica…ko spava spokojno nakon ko zna koliko vremena…i shvatam koliko smo, u stvari, slicni…jer smo svi…ipak …samo ljudi…neko srecniji…neko manje srecan…ali sa potpuno istim pravima, zeljama i nadanjima…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s