Neonatologija, gerijatrija

U povratku sa Kongresa…neraspolozen…i umoran…opterecen raznoraznim besmislicama…da iskuliram…zaputih se ulicom Svetozara Markovica…od Slavije ka Lazi…
Jedna pored druge…zgrade Neonatologije (gde se nedonoscad iz petinih zila bore za svaki novi udah)…i zgrada Gerontologije sa palijativnim zbrinjavanjem (gde se cestite starine iz petinih zila bore za svaki novi izdah)…gordo stoje…odisu staroscu i istorijom…
Ispred neonatologije…na plocniku sedi…mladi covek…neciji otac…pusi…i gleda u daljinu…milion sitnih zelja…pretocenih u samo jednu…
Ispred gerontologije…troje unuka…sa djackim torbama…zadirkujuci se jure u posetu…mozda danas dobijenu peticu…da unovce…poslednji put…
Izmedju pomenutih zgrada…veoma kratku distancu premoscava…oronuli pesacki prelaz…
Nekoliko sivih praznina…i jednom blistavih velicanstvenih belih crta…
Kao u filmu….jesenji list…narandzasto-zut…otkinut sa velelepnog hrasta u blizini…prelete od prve do druge zgrade…u sekundi vecnosti…ovlas dodirujuci dobre i lose linije…i uzimajuci delic boje od svake…neke manje… neke vise…odlete… nosen njemu sudjenim vetrom …i brzinom…u jedinom mogucem pravcu…
Pomislih za trenutak da je pokusavao da jedri ili mi se to samo ucinilo….
Ko ce ga znati?
I…
Kao da je…uopste…i vazno?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s