Архиве категорија: Multimedija

Blistavi um

Sinoć ga uhvatih na tv-u…
O koliko samo volim ovaj film…
I koliko je samo dobar…
I koliko me je samo inspirisao…
Izašao je baš nekako pre no što ću i krenuti na predavanja iz psihijatrije na fakultetu…
I razneo me…
I nadahnuo…
I nekako dolio poslednju kap u tom smeru…
Sećam se…kao da je juče bilo… kada sam nakon jednog predavanja sav usplahiren i uzbuđen prišao Profesorki…tadašnjem strahu i trepetu…vedrini i oblaku katedre…
I pitao nešto u fazonu…“ Profesorka, da li ste gledali film…šta kažete?“…razrogačenih očiju…i naložen max…očekujući makar delimičnu raspamećenost koju sam ja duboko gajio…
Odgovor je bio…hajde tako da kažemo…akademski i vatrogasni… „Jesam…teška holivudska glupost“… 🙂
Što možda jeste i istina ukoliko gledamo čisto stručno…i esnafski…
Ali ako gledamo dušom…nema puno toplijih i inspirativnijih priča…
Međutim…
Dve su istine neupitne i sa jedne i sa strane…
Ukoliko imamo shizofreniju dve će okolnosti predominantno uticati na našu sudbinu i budućnost:
1. Imamo li nekoga ko nas jako voli…da bude tu uz nas…kad ni mi sami nismo tu za sebe…i ne možemo da procenimo šta je dobro za nas…a šta ne…
2. Hoćemo li poslušati savete psihijatara i piti propisane lekove…ili ne…što jako zavisi od stope naše emancipovanosti…
Ko ima prvo i ko je pametan za drugo…mnogo će se manje pomučiti…u paklu većem od svih…da ne zna šta je istina a šta ne…
Ali dobro…
I za epilepsiju su svojevremeno ljudi mislili da je zaposednutost đavolom i zlim silama…i vradžbinama…
Pa smo danas došli do toga da ljudi koji boluju od epilepsije zive potpuno normalne živote…i da maltene nema neizlečivih kliničkih slika…
Naravno uz LEKOVE…koji nisu savršeni ali su ubedljivo najbolja moguća opcija…a ne uz bogojavljenske vodice…čudotvorne eliksire… lepe priče…i čekanje na čudo…
Čvrsto verujem da će tako nešto jednom biti moguće i sa shizofrenijom…
I već i jeste u velikoj većini slučajeva…ukoliko smo dovoljno strpljivi i uporni…
Da ćemo i te neurotransmitere uspeti u potpunosti da zauzdamo…
Ukoliko se svi zajedno jako potrudimo…
I podignemo naše znanje i proscećenost na viši nivo…
I sa ove…
A i sa one strane…
Ovaj film blistavo pokazuje smer u kome treba ići..
I koliko PODRŠKA nije samo važna…
Ona je sve…

Eskimi

Sinoć u pola noći naleteh na ovaj prezanimljivi isečak iz knjige „Neuroze“…sjajnog Profesora Ljubomira Erića…
Pa da…
Svako ima svoju muku…
I nigde se na Planeti čovek ne može opustiti…
Zbog toga od danas postajemo specijalizovani centar u Beogradu za Eskime za zapadnog Glenlanda…
Ređe istočnog… 🙂
Ponedeljak je…valja nešto dobro započeti…
Dobrodošli dragi Ljudi…
Hajde…
Rešiće se sve…
Ako preživite dolazak GSP-om do nas…
Moru se posle samo možete radovati… 🙂

Stepenice

Svi fascinantni uspesi i životne priče kojima se divimo su u stvari Kolekcija Malih Koraka…
Makrotrudova koji su doneli Mikrouspehe…
Najveći problem je što deca u nama uvek hoće sve i odmah…i to neograničeno…po mogućstvu bez ikakve neprijatnosti…
U fazonu… „a pa ne mogu ja da se mučim“…
Zato i volim onu staru Edvarda de Bona koja postulira da je…
„Nesrećnost najbolje definisati kao razliku između naše darovitosti i naših očekivanja.“
Prava je sreća da se i lek za nesreću krije upravo tu…
U smanjenju te razlike…
A možda čak i u njenom obrtanju u plus…

Snovolovka

Što je teže putovanje…jači ćeš postati…
Stara istina…
Naravno…
Ovo važi samo ako ne odustanemo…
Što je vazda i najveća opasnost…
I crna rupa za snove…
Toliko je snova sahranjeno u toj Snovolovci…
Stoga…
Nek’ vam je sa srećom…
Izdržite…kako znate i umete…
I nemojte odustati…bez obzira na sve…
Jer…
Znate već…
„Veličina čoveka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine“
Albert Camus

Kosmos

Mali podsetnik koliko smo zaista važni… 🙂
I koliko većina stvari koje nas jako uznemiravaju uopšte nisu ništa lično…niti okrenute direktno protiv nas…
Kada nekako uspemo da stvari postavimo u perspektivu…jasno je da su to jednostano datosti univerzuma…
Patnja je univerzalna…
Svuda je ima…
Prava je sreća da je takva i radost…
Koja se takođe svuda može pronaći…ili makar stvoriti…
Vetar nekad duva tamo…
A nekad ovamo..
Naše je uglavnom da podesimo jedra…
I da plovimo…
Tamo gde nam je važno i lepo…
Sa ljudima koji su nam važni i lepi…
To je naš deo posla…
A Kosmos nek’ radi svoje…

Dobre prilike

Nema puno većih diskrepanci na ovom belom svetu od razlike u mentalnom zdravlju ljudi koji dolaze na psihoterapiju i mentalnom zdravlju ljudi zbog kojih dolaze na psihoterapiju…
Pogotovo kad su u pitanju nesrećne i neuzvraćene ljubavi…
Najpribližnija tome je razlika u bistrini i kvalitetu vode između planinskog potoka i ustajale žabokrečine…
No dobro…
Kad su se to u istoriji čovečanstva kome i sviđali normalni…fini…pristojni i perspektivni pripadnici suprotnog pola…
Dobre prilike su samo za slabiće… 🙂
Po tom pitanju smo nažalost mnogo više životinje…nego što bismo to i hteli da priznamo…
Jednostavno ne palimo plemenite i uzvišene delove mozga…dok nam ove niže sisarske particije šljakaju na maksimumu…
I što smo neosvešćeniji i nezreliji…to ćemo više stradati…
Mnogi ljudi se polomiše tražeći srodnu dušu…a da još ni svoju Dušu nisu pronašli…
Tako da…
Prava psihoterapija i počinje kada ljudi počnu da razlikuju dve vrlo jednostavne reči…
Zbog i Povodom…
Jer nas ZBOG amnestira od bilo kakve krivice i drži u stanju žrtve…kao jadni mi eto mora nam biti loše zbog tog nekog drugog…sram ga bilo…
Dok je POVODOM toliko moćno…i pruža neslućene mogućnosti rasta i napretka…kada se opametimo i shvatimo ko bi u stvari i trebalo da kontroliše naš rođeni život…ili još lepše rečeno…ko bi trebalo da nam glavu nosi…
Čim shvatimo da mi jako retko patimo ZBOG nekih drugih ljudi a vrlo često POVODOM njih a ZBOG naših očekivanja i pretpostavki…stavova i načina razmišljanja…
Samo nebo je granica…
Uostalom…
Znate već onu staru esnafsku šalu…
Ako ne kreneš na psihoterapiju tvoj bivši će se pojaviti i u sledećem… 🙂
Sreća je da postoji vrlo lep i moćan način da se Prokletstvo skine…
Naravno…
Čim shvatimo da ono nije spolja i u obliku čini i vradžbina…
Već uvek iznutra…
U obliku stavova…misli…intimnih pravila…i uverenja kojih se držimo…
A zaista prava čarolija ovog univerzuma je da smo na tom prostoru…i njima…mi suštinski Gospodar…
Niko drugi…
O kakva je to samo mogućnost…