Месечне архиве: фебруар 2017

Jalom

​“Živi dok si živ! Smrt gubi na svojoj strahoti onda kada čovek iskusi potpuno svoj život. Onaj ko u pravo vreme ne živi, ne može u pravo vreme ni umreti.“

Irvin Jalom

Advertisements

Kladovo

Otac se grli sa kumom… onako kako se to radi u prvim godinama kumstva u Srbiji…kuma se cmače sa kumom i hiljadu puta ponavlja da nije trebalo toliko hrane da im spakuje i da je preterala sa poklonima za decu…kumče je na telefonu, normalno…kumica mazi domaćeg džukca ispred zgrade, sa kojim se sprijateljila za ovih par dana…koliko su bili u gostima kod kumova..

Otac…glava porodice… izdaje naredbu i svi sedaju u karavan…kupljen pre 6 meseci…preko oglasa…za hiljadu i sedamsto eura…od osmog vlasnika…ljutu mašinu… koja je dokazala svoj kvalitet…doduše par godina (deceniju)…i par stotina hiljada (možda i milion) kilometara…pre…

Svi zauzimaju svoja mesta…otac i majka napred…deca pozadi…otac ulazi u ulogu profesionalnog vozača…namešta navigaciju, telefon i cigarete…majka ulazi u ulogu stjuardese…proverava da li su svi bezbedno uvezani i da li nekome nešto treba…i kreću…ka Kladovu…nakon vikenda provedenog u Beogradu…srećni i puni utisaka…sa kesama punim radosti…

Polako kreću i spuštaju se ka Autokomandi iz pravca Marakane…nizbrdica je…i otac polako pritiska kočnicu, kao i uvek polako i bezbedno vozeći…prilagođavajući brzinu uslovima na putu…međutim…ovaj put se čuje samo neki kratki zvuk pucanja…i u jednom trenutku se oseća prestanak sile kočenja…majka traži u torbi „slatkiše za put“…ćerka između prednjih sedišta posmatra majčinu potragu…sin je i dalje na youtubu…otac se izbezumljuje…lupa nogom o pod sa kočnicom… i dalje se ništa ne dešava…pokušava da manevriše i da šalta…povlači ručnu…ali neminovnost je da će udariti u nešto…nizbrdica i zakoni fizike su neumoljivi… viče „udarićemo, držite se“…izbor pada na ogradu od parka…otac prislanja auto o nju…i uz blagu pomoć (neispravne) ručne kočnice…zaustavlja auto…

Majka i deca su izbezumljeni…od neprijatnog zvuka grebanja metala i naglog udarca…Ćerka plače…sin je čak stopirao klip i podigao glavu da vidi šta se dešava…majka gleda da li su svi dobro…otac je već napolju…šutira točak…procenjuje štetu…besan je…proklinje Mikija iz Užica…i njegove reči „ja sam to redovno servisirao, auto je kao čaša…kočnice su ti nove…jesenas sam ih zamenio“…proklinje sudbinu…prosečnu platu…državu…i Boga…pita se dokle će bre da ih tera maler…i dokle će da životare…i da presipaju iz šupljeg u prazno…

Šta sad da rade?

Kako će bez auta?

Kako da se vrate kući?

Kako će raditi od ponedeljka?

Od koga sad da pozajmi za popravku?

Dokle će bre da se muče i da se ponižavaju?

Sat vremena pre toga…Iz Kladova…polazi limuzina nemačke proizvodnje…tri godine stara…što se kaže „u fulu“…kupljena, čim joj je vrednost pala u razumne okvire…od prvog vlasnika…još u garanciji…tablice su strane…auto je uglancan…i kreće na put…ka Beču…to je bilo to…od uživanja…za ove praznike…sada je potrebno otplatiti ga… i zaraditi za unuke i muziku…

Mladi bračni par…Austrijanaca srpskog porekla…sedi napred…sluša domaću muziku…auto prede…krivine uz Dunav se nižu jedna za drugom…do Donjeg Milanovca su videli tri automobila…muž dodaje gas…vreme je da testira…taj ponos Ingolštata…i simbol njegovog uspeha u životu…žena menja stanice na radiju…i podešava klimu u svom delu kokpita…muž razmišlja kako će mu nedostajati ovaj vazduh…Dunav…hrana i muzika…ali kako bar može sebi da priušti ovakav auto…i kako voli da vozi… i da ga gledaju sa poštovanjem…dok pretiče…

Odjedanput…izlazi iz krivine i primećuje ogromnu stenu…na sred puta…prokleti odron…pokušava da zakoči…pale se sve one skraćenice za bezbednost na kolima…međutim put je klizav…sa brda se baš tu sliva kišnica…fizika je neumoljiva…proklinje u sebi…dan kad je seo za volan…i kad je kupio ovo čudo od auta…žena vrisnu…čuje se zvuk lomljave bankine…kratka tišina… glasni pljusak vode…i onda ništa…tišina…i mrak…

Porodica se vraća kod kumova…ostaće do sutra dok se auto ne popravi…ženski deo je u  kuhinji uz crno domaće vino…pričaju o celulitu, njihovim muževima, životnim planovima i Tasosu…miriše novostavljena pita iz rerne…kumica je sva musava od oblandi…spakovanih za nesuđeni put… muški deo je u dnevnoj sobi…uz viski…i sok od borovnice…gledaju sport na tv-u…i glasno komentarišu…stanje u srpskoj košarci, automobilskoj industriji i globalno otopljavanje…

Na kajronu izlazi vest…stravična saobraćjna nesreća dogodila se pre pola sata na magistralnom putu Donji Milanovac-Golubac…dvoje poginulih…uzrok nesreće…neprilagođena brzina i veliki odron na putu uzrokovan jakom kišom…

Kumovi se pogledaše..“pa da li je moguće…sunce ti..hej…ženske…jeste li čule šta se desilo“…sipaše još po turu….nazdraviše…uz osmeh…i zahvalnost…svako svom Svecu…

I zarekoše se…kako će od večeras manje kukati…za onim što nemaju…a biti više zahvalni…na onome što imaju…

I kako će se fokusirati na prednosti… a ne na nedaće…

Stavljati akcenat na dobre a ne na loše stvari…

I zaključiše kako se nikad ne zna…šta je sreća a šta nesreća…

I kako sve zavisi od načina gledanja na realnost…od načina razmišljanja…a ne od realnosti..same po sebi…

I nastavljaju…sad već pod gasom…sa neoborivim dokazima…u prilog te Stare Teorije…“jel se sećaš ti koliko sam ja jurio onu Jelenu…koliko bih se samo zajebao…da sam je stigao…sad mi je sa mojom Sneškicom raj“, „sećaš se kad nisu hteli da mi daju ugovor za stalno…koliko su me maltretirali…eno propade ta firma…a vidi mene sad…ma idi…ne bih se vratio da me mole“…“znaš ono što me je žigalo ispod rebara…operisao sam na vreme i sad sam miran“…“ znaš ono oko čega sam se toliko sekirao…to se na kraju nije ni desilo…sve se sredilo“…

I na kraju povedoše priču o Starim Istinama…koje svi znaju…negde u dnu glave…samo ne primenjuju…baš često…i na sebi…

Kako „nikad ne znaš zašto je to dobro“…

I kako „Bog ponekad zatvori vrata ali otvori prozor“…

I kako „je najvažnije da smo mi živi i zdravi“…

 

Dživdžan zbori

16473366_1358803867503322_2926835599659638163_n.jpg

Antologijska 🙂
Mi se uvek šalimo kako su te maramice naš jedini potrošni materijal u Savetovalištu… 🙂
A suze su ok…
Sasvim…
I lekovite… i ljudske…
I kakav je to Čovek koji nikada nije zaplakao?
I kada se nakon tih par kapi…napravi psihička dekompresija…onda bude mnogo lakše pristupiti realnom sagledavanju situacije i promeni načina razmišljanja…koja dovodi do Prosperiteta… i u emocijama i u ponašanju…
Mada…
Realno i ne postoji puno većih satisfakcija u ovom našem poslu…od toga da nasmejete nekoga ko je sekund pre toga plakao…i da uhvatite taj čarobni trenutak…suza i osmeha na par centimetara nečijeg lica…kada, Taj Neko, postaje svestan da je sam sebe uveo u zabludu…u iracionalnost…da situacija nije toliko crna i nepopravljiva…i da postoji Racionalna Alternativa koja se iznenada pojavljuje i rešava sve…
I kako su Sreća i Mir…ponovo mogući…i dostupni….

Kako izabrati terapeuta

KAKO IZABRATI TERAPEUTA?

Kako je najvažniji faktor terapijske promene upravo kvaliteta odnos sa terapeutom, izbor pravog terapeuta je izrazito važan kako bi ceo proces imao uspeha i došlo se do željene promene. Međutim, idealan izbor terapeuta za jednu osobu ne mora biti jednako dobar i za drugu. Možemo preferirati različite stilove i dinamiku rada, komunikacije i saradnje sa terapeutom. Nekome će prijati nežan i negujući odnos terapeuta, dok će drugima više prijati konfrotativan pristup. Ovo donekle zavisi od modaliteta koji odaberete, ali pre svega od ličnog stila koji svaki terapeut izgradi tokom rada.

Dobrog terapeuta ne čine reference tipa objavljenih radova, profesionalih pozicija ili titule, ono što ga čini dobrim terapeutom jeste kvalitet supervizije koju je imao i uspešnost u uspostvljanju kvalitetnog odnosa sa klijentima!

Kada odlučite da želite psihoterapiju ili neki drugi vid psihološke podrške, jedan od načina je da potražite preporuku – raspitajte se među bliskimim osobama da li je neko imao iskustva sa psihoterapijom i da li može da vam preporuči terapeuta.
Takođe, možete pretražiti Internet. Postoje brojna psihološka savetovališta i psihijatrijske ordinacije ili privatne klinike koje nude psihoterapiju, a imaju svoje sajtove koji sadrže osnovne informacije.

Još jedan od načina da pronađete terapeuta jeste da kontaktirate neko od psihoterapijskih udruženja koje će vam preporučiti najboljeg terapeuta za vaš problem, na adekvatnoj lokaciji i sa odgovarajućim licencama.
Jedan od načina je i baza psihoterapeuta na našem sajtu, koja je napravljena tako da vam olakša da dođete do informacija o velikom broju terapeuta.
INICIJALNO INTERVJUISANJE TERAPEUTA
Došli ste do nekog početnog spiska terapeuta. Pažljivo pristupite ovome, jer kada terapija započne, nije preporučljivo menjati terapeuta (osim u slučajevima ozbiljnog kršenja etičkog kodeksa) niti raditi sa više terapeuta istovremeno (osim ako se tako ne dogovorite unapred sa oba terapeuta).

Dakle, prvo kontaktirajte terapeute sa spiska telefonom ili e-mejlom. Telefonski razgovor ponekad daje bolji uvid i možete oceniti već na osnovu prvog razgovora da li vam se ta osoba čini kao neko ko vam prija ili ne. Tokom tog razgovora možete postaviti neka osnovna pitanja, raspitati se za trajanje i cenu psihoterapije, ili zakazati inicijalni intervju gde biste terapeuta uživo pitali sve ono što vas zanima i ukratko ispričati na čemu želite da radite (vodite računa da se i ovaj termin najčešće naplaćuje, bez obzira da li odlučite da nastavite).

Neka od pitanja koja možete postaviti:
Koja je njegova generalna filozofija o ljudskoj prirodi, ljudskom funkcionisanju i radu sa problemima
Da li može da vam objasni kakav će pristup koristiti vašem problemu, kako će vam to pomoći da ga rešite i kako ćete znati kada je terapija završena odn. kakve rezultate možete očekivati?
Da li će moći da vas uputi na druge kolege, profesionalce ili institucije u slučaju da vam trebaju? Npr. konsultacije sa psihijatrom u vezi sa uzimanjem lekova…
Da li je terapeut prošao sopstveni proces psihoterapije? Koliko dugo je trajala njegova supervizija? Kvalitetna lična psihoterapija profesionalca i kvalitetna supervizija su ono što nekog čini dobrim terapeutom, a ne titule, objavljeni radovi ili profesionalne pozicije!
Da li ima iskustva u radu sa problemima sličnim vašem? Iako ovo ne mora da bude presudno, ponekad može biti korisno da je imao već iskustva sa tim.
Tokom i nakon inicijalnog intervjua, razmislite o sledećem:
Da li vam je sa tom osobom prijatno, da li se osećate sigurno, udobno? Da li ga doživljavate kao empatičnu osobu u koju imate poverenja? Da li vam zvuči kao neko ko vas neće osuđivati ili odlučivati umesto vas šta je najbolje za vas? Iako terapija u nekom trenutku mora da pobudi i teške i neprijatne emocije, izuzetno je bitno da inicijalno imate poverenja u terapeuta sa kojim ćete kroz to proći.
Da li vam daje obećanja i garancije? Iako jeste važno pobuditi nadu u poboljšanje kod klijenta, ne smeju se davati nerealistične predikcije. Niko, bez obzira na svoje profesionalne kompetencije i iskustva vam ne može garantovati boljitak. Terapija ponekad ne radi. Dobar terapeut će vam to objasniti.
Donošenje odluke
Važno je, svakako razrešiti neke mitove. Nacionalna, etnička, verska ili politička pripadnost terapeuta ne moraju biti važni faktor – dobar terapeut neće dozvoliti da oni utiču na terapijski proces. Dalje, pol i godine terapeuta takođe nisu važne za uspešnost (ukoliko vi ne odlučite da su vam jako bitni). Dok je, obično, prednost starijih terapeuta profesionalno iskustvo, prednost mlađih mogu biti entuzijazam kojim se posevćećuju novim klijentima i poblemima. Jedan od mitova je da su straiji terapeuti bolji jer imaju više životnog iskustva. Ovo nije tačno prosto zato što terapeut nije tu da vas uči sopstvenom životnom iskustvu, već da vam pomogne da ostvarite bolje uvide i kontakt sa sobom. Njegova iskustva su nebitna. Iz istog razloga, nije nužno da terapeut bude pripadnik iste grupe kao i vi da bi terapija bila uspešnija.
Da li prihvatiti rad sa edukantom psihoterapije?
Ukoliko se obratite nekom psihoterapijskom udruženju, možda će vam ponuditi da izaberete da li želite da radite sa terapeutom u edukaciji (edukantom), što je obično mnogo jeftinije, ili licenciranim terapeutom.

Psihoterapijski edukanti su stručnjaci različitih profila (dipl. psiholozi, defektolozi, lekari, psihijatri, andragozi) koji su nakon završenog fakulteta započeli svoju specijalizaciju za oblast psihoterapije. Obično, oni provedu od 1-3 god. na treningu pre nego što počnu da rade sa klijentima pod supervizijom, dok im napredan deo treninga još uvek traje.

Važno je da znate da to nisu nestručne osobe koje će eksperimentisati i učiniti na vama, to su ljudi koji su proveli najmanje 5-7 godina (prvo na matičnom fakultetu, posle na terapijskoj specijalizaciji ) usavršavajući svoja znanja i oni već imaju mnoge potrebne veštine i znanja o psihoterapiji, samo što još uvek nisu potpuno završili trening.

Specifičnost rada sa terapeutima u edukaciji jeste obavezna supervizija – to znači da će vaš rad sa terapeutom biti superviziran od strane iskusnijeg kolege kako bi se pratio i usmeravao rad terapeuta i ukazalo na moguće zastoje i probleme. Supervizija može biti direktna – kada supervizor posmatra seansu kroz staklo, ili indirektna, kada terapeut snima seansu ili mu samo pokazuje beleške koje je načinio tokom nje. Terapeut nikada neće ništa snimati bez vašeg znanja i saglasnosti! Takođe, terapeut svom supervizoru ne sme da otkrije nikakve lične podatke o vama, već samo podatke o samoj seansi, procesima tokom nje, vašem problemu, strategijama itd.

Ukoliko vam ne smeta neka forma supervizije vašeg terapeuta (što nije loše, jer baš još jedan stručnjak učestvuje u radu na vašim problemima), ovo nije loša opcija ukoliko pronađete nekog ko vam prija, jer se praktično neće razlikovati od licenciranog stručnjaka, a platićete mnogo manje.

Preuzeto sa: http://www.epsihoterapija.com/kako-izabrati-terapeuta