Upravno sam pročitao jednu fascinantnu istorijsku činjenicu…
„Odavno je poznato da su u raznim razdobljima istorije po dve čovekolike vrste konkurisale jedna drugoj. Poslednji put se to dogodilo Homo sapiensu i Neandertalcima. Nauka danas veruje da su Neandertalci po mnogim intelektualnim i fizičkim svojstvima bili u prednosti, međutim ljudi su ih potisnuli, marginalizovali, istrebili ili asimilovali, usled činjenice da su međusobno odžavali SNAŽNIJE DRUŠTVENE VEZE…“
Neverovatno…
Zvuči poznato?
U priči o Dva Loša…i Milošu…
Ili u priči o vezama i napretku u životu…
Ili onoj „ma nećeš verovati ko mi je to završio“…
Ili o etničkim klanovima „koji se drže“…
Ili o politici…
Ili navijačkim grupama…
Ili vranama sa očuvanim očima…
Izgleda da je sposobnost ostvarivanja adekvatnih i snažnih socijalnih kontakata nephodna za prosperitet u životu…
Za opstanak…
To je jako važno znati…
I sličan zakon važi na celoj Planeti…doduše na nekim zakrivljenijim meridijanima važi malo više…tojest postaje uslov da bi se dobilo i ono minimalno…neophodno za preživljavanje…
Ali…
Ono na šta ja mogu sa svoje strane da skrenem pažnju je činjenica da SOCIJALNA IZOLACIJA predstavlja jedan od najčešćih simptoma duševne patnje…
Znate ono…da se ja dokopam moje kućice…pa ću tamo da se isplačem…i tu mogu danima da budem miran…dok se ne raspadnem…
Ljudi se povlače u svoja četiri zida kada su depresivni… tj. kada sebe osuđuju i kada više nemaju nade (da napolju ima nečeg lepog)…ili kada su anksiozni…kada se nečega jako plaše…(i kada misle da je napolju sve opasno)..
I ljudima koji su to prošli je veoma poznato koliko je to strašno…i koliko boli ..
I ne samo da je jako neprijatno…nego očigledno vodi do toga da ne uspemo…
Jer dok mi plačemo…neko stvara društvene veze…potiskuje nas..marginalizuje…istrebjuje…asimiluje…
Hoćemo li proći kao Neandertalci?
Hoćemo li mirno poći u noć….i na istorijski otpad?
Ili ćemo upotrebiti naša zatupasta čela…ogromni mozak…i snažne ruke…da se pokrenemo…da se vratimo na boljno polje…da se pobijemo sa lošima…i vidimo ko je zaista bolji…
Da potražimo naše…i okružimo se dobrim…
Stvorimo naš društveni sistem…
I našu listu socijalnih kontakata…na koju je teško ući…i na koju smo ponosni…
Za koje smo tu uvek…i za sve…i koji će nama doći…kada gori…i kada je nama teško…
Pa možda čak i jednog dana…
Budemo većina…
I uspešni…
Pobednici Evolucije…