Ukoliko se neko… ko vas dokazano voli…npr majka… otac…brat…prijateljica…ili momak…iznenada izvicu na vas….pobesne…budu neprirodno grubi prema vama….planu…i rasplacu se…bez nekog posebnog razloga…
Ne ljutite se…ne osudjujte ih…ne pamtite tu ruznu epizodu…
Mozda su samo ljuti na sebe…povredjeni…razocarani…besni…sto nesto ne mogu da vam priuste…a vi ste im sve na svetu…i sve sto rade…rade zbog vas…
Jednostavno osecaju neuspeh na polju koje je za njih najvaznije…poraz u misiji „voljenja vas“…a to im je mozda i zivotno opredeljenje…
i nepodnosljivo im je da vi patite…to ih toliko izjeda…da su „poluludi“…
Razumite ih…
Jer cesto najgori depresivni padovi i najgore samoosudjivanje kod „finih“ ljudi ne bude zbog toga sto su oni nesto losi, neispravni i muce se…
Nego sto se zbog njih muce njihovi najdrazi…i sto njima ne mogu pruziti ono sto su planirali da im daju….
Jer im njihovo SVE ponekad izgleda tako malo…
Naucno je dokazano….cvrst zagrljaj (do gusenja) i par poljubaca obicno prekidaju gore pomenuti „napad“…