Zagrljaj…punjač za ljude… 🙂
Najpotcenjenija intervencija u oblasti mentalnog zdravlja…
A ponekad najdelotvornija…
I najbrže delujuća…
Zagrljaj
Оставите одговор
Архиве категорија: Psihoterapija
Naučite!
Nikada neću zaboraviti opasku Profesora koji je jedan od mojih najvećih uzora…i najblještavijih svetionika u ova smutna vremena…
Inače žive legende svetske psihijatrije…
Erudite…
Ljudine…
Osvedočenog naučnika…pedagoga i edukatora…
Kao i čoveka koji tečno govori šest svetskih jezika…
Koji je proputovao ceo svet…
Po kome se možete preslišati po pitanju manira i gospodstva…
I od koga sam toliko toga naučio…
„Doktore Đuriću…vaše predavanje ste započeli izjavom da se izvinjavate zbog vašeg engleskog…
To je potpuno suvišna rečenica…
Svakako smo tokom vašeg predavanja mogli da shvatimo kako ga znate…(nameštanje naočara…i dobronamerni poluosmeh… 🙂 )
Takođe…
Potpuno je suvišno da se izvinjavate zbog nečega što je u potpunosti promenjivo…
Nemojte se izvinjavati…
Naučite…“
Posle mi je uveče uz vino još dodao da…
“Ko nauči jezike…ljubav i prijateljstvo može pronaći na svakom kontinentu…
Pa malo li je to kolega?“
I eto…
Još jedna životna lekcija…
Prosto…
Ako vam neko stalno podilazi…i ako vas bezrazložno tetoše…i ako vam je pored njega stalno prijatno…uopšte ne mora da znači da vas voli…
Ponekad su oni koji nas najviše vole najgrublji prema nama…
Njih ćete najlakše prepoznati po tome što vam uvek govore istinu…čak i onda kada vam to nije preterano prijatno…ukoliko je to dobro za vas…
I po tome što pored njih rastete…
I napredujete na duge staze…
I po tome što su se pored njih vaši potencijali razbuktali…i ne znaju gde će pre…
Uostalom…
Šta mislite ko unazad dve godine ima čas engleskog svake srede?
Hvala Prof!
Kuvar
Slušam upravo Kristofa de Lelisa…kuvara sa tri Miselinove zvezdice kako kaže da se i dalje ni od čega nećete bolje najesti…niti više uživati…nego od starih dobrih makarona sa sirom…zapečenih u rerni…
Moj čovek… 🙂
A da je vrhunsko kuvanje po prestižnim restoranima mnogo više celovečernji spektakl…prestiž za goste…izgled hrane…prvoklasan servis i eksperimentisanje sa najrazličitijim mogućim kombinacijama ukusa…koje ne moraju da budu toliko lepi koliko je važno da su unikatni…
I to me podseti…
Na nešto što sam odavno shvatio…
Da…i pored svih mogućih psihoterapijskih pravaca i modaliteta…često genijalnih… briljantnih i inovativnih…i dalje nema bolje psihoterapijiske tehnike od stare dobre ljudskosti i saosećanja…
Od tog posebnog oblika Saborništva spram muke…
Sve ostalo su samo sitnice…
Najobičniji garnirung…
Ljudi-antidepresivi
Ljudi-Antidepresivi kao terapija izbora za depresiju… 🙂
Hvala naučnici
Unapred se izvinjavam svim ljudima koje ću bespoštedno i neprekidno grliti i ljubiti za tri nedelje…
Unapred se izvinjavam svom pasošu koji će se vucati po kojekakvim belosvetskim aerodromima…
Unapred se izvinjavam moru što neću izlaziti iz njega dok ne poplavim…
Unapred se izvinjavam što od mene i moje mame nećete moći da sednete na taj prvi sto do šetališta u Knezu…jer ne planiramo da ustanemo…danima…dok nam ne pozli od kofeina…
Unapred se izvinjavam svim ljudima koji neće moći sa čuju izvođača zbog mog dernjanja na sav glas na koncertima…
Unapred se izvinjavam svakome koga ću slučajno zgaziti ili zakačiti na festivalima…jer sam odlučio pod stare dane da počnem da đuskam…ma koliko nezgrapan i smotan bio…
Unapred se izvinjavam muzičarima koje ću smarati za onu moju još samo jedanput pred fajront…
Unapred se izvinjavam komšijama jer će se ove godine za slavu zgrada tresti od smeha…
Unapred se izvinjavam bolnicama što ću posuditi nazad moje članove porodice…moje kumove…moje drugove i drugarice…dosta su živeli samo tamo…i spašavali druge ljude…sad je vreme za nas njihove…i mi smo se vala uželeli…i zaslužili…
Unapred se izvinjavam i Bogu što ću se ponovo moliti i za neke druge stvari…osim zdravlja…
Jutros sam se konačno vakcinisao…
I baš sam srećan zbog toga…
Smrt virusu!
Sloboda narodu!
Hvala vam Naučnici…
Svaka čast Lebronu i Ronaldu…ali ipak ste vi najveće face…i najbolji i najvažniji među nama…
Toliko sam ponosan na vas…
I na sveukupnu Nauku kao najveće dostignuće čovečanstva…
Ma hajde…
Zemljani su to…
Naravno da nećemo poći ćutke u noć…
Već ćemo se snalaziti…
Boriti…
I preživeti…
Kao i uvek…
Hvala vam do neba za nadu…
I za to što ne mogu da dočekam proleće…
Mislim…
April je u Beoradu uvek lep…
Ali ovaj sluti na Čaroliju…
I na Pokidane Lance…
Živela medicina!
Bumbari
Nikad neću zaboraviti metaforu koji sam čuo na jednom kongresu…koji se odnosi na davanje prognoze pacijentima oko toga kakav će tok njihove bolesti biti…
Pogotovo ukoliko je on naučno deprimirajući…
Metafora je o bumbarima…
Naime…
Naučnici su odavno ustanovili i matematički dokazali da bumbari zbog veličine krila i tezine tela ne mogu da lete…
Nikako…
Prava je sreća da bumbari to ne znaju…
Pa lete…
Slično je i u medicini…
Slično je i u životu…
Čuda se dešavaju…
Onima koji veruju u njih…
I onima koji imaju jasno zacrtane Cvetove do kojih moraju dobaciti…
Bez obzira na fiziku…usput…
Ne.
Možda ništa nije važnije da zapamtimo u ovom mesecu od one stare da je „Ne.“ potpuno kompletna rečenica…
Nesrećni primat
„Uzimajući u obzir evolutivnu perspektivu, moglo bi se spekulisati da je tendencija ka nesreći i nezadovoljstvu inherentna humanoj vrsti.
Čovek je „Nesrećni Primat“, što je jedan od faktora koji je doprineo uspehu naše vrste, vodeći homo sapiensa napred, u potrazi za novim teritorijama, izazovima i zadovoljstvima.“
Ian Kelleher
Gravitacija
Gravitacija je u stvari samo način kojim se nebeska tela bore protiv usamljenosti…
Pa kad mogu onolike mrcine tamo negde po nepreglednom kosmosu da se trude…i da prevaljuju milijarde kilometara…u potrazi za društvom…
Možemo vala i mi malo da se pokrenemo po tom pitanju…
Nije lako…
Zamislite samo kako je Plutonu koji bi malo da se ogreje…
Ali svakako vredi…
Ma hajde…
Makar nama evropljanima kontinent nije prevelik…
A dosta se tu prelepog i prezanimljivog sveta nakrcalo…
Vredi tu teritoriju makar i prepešačiti…u tom poduhvatu važnijem od svih ostalih…na koje nažalost toliko puno vremena proćerdamo…
Uostalom…
Nema te muke koja se u dvoje ne može rešiti…
Baš Zemlju briga što je noć dok je tu Mesec…
I dok je Mesečine…
Stoga…
Izvol’te…
Niste planina da ne možete da se pomerite…
A ako jeste…
Možda možete da skuvate neko kuvano vino u podnožju…
I da stavite veliku šljašteću reklamu…
Zima je…
Pa nek’ navrate ljudi kad se smrznu napolju…
Većina ljudi na ovoj planeti traži u principu isto…
Poenta je povećati šansu da se iz haotičnosti stvori neki smisao…
Da kvantitet izrodi kvalitet…
Verovatnoća je čudna i hirovita biljka…
Ali joj zalivanje svakako neće škoditi…
Uostalom…
Znate onaj stari fazon o novčiću i čarobnom bunaru…
Kad bunaru koji ispunjava želje dozlogrdi da sluša kukanje „baksuznog“ čoveka kome se nijedna želja nikad nije ostvarila…
Pa mu reče…
„A da pokušaš da ubaciš novčić?“… 🙂
Izgovori
Izgovori najbolje zvuče osobi koja ih izgovara…
Ostalima uopšte nisu toliko bitni…
Niti imaju neki poseban značaj…
Niti tako besprekonu logičnost…
Niti amnestirajući odgovor na pitanje zašto neko nije ostvario svoje snove…
U najsjanijim biografijama prepreke…muke…nepravde i nedaće su samo sporedni junaci…ili scenografija…
Pa zamislite biografski roman koji izgleda ovako…
Krenuo čovek da ostvari svoje snove i došao do prepreke.
Kraj romana… 🙂
Pa ko bi to čitao?
Prepreke su odlične za zaplet…
Za evoluciju likova i njihovih vrlina…
I za otkrivanje mudrosti i istina koje važe u ovom univerzumu…
I najbolji i najlogičniji izgovori nažalost neće pomoći ni malo…
To je samo uzalud potrošena energija…vreme i pamet…
Ronjenje na dah po živom pesku…
Prava je sreća da je potpuno drugačija situacija sa najgorim i najsmotanijim Počecima…Akcijom…Trudom…Rastom i Upornim Prevazilaženjem…
Milimetar po milimetar…u dobrom pravcu…
Uprkos svemu…
Ništa na ovom svetu nema toliku moć…
dr VLADIMIR ĐURIĆ 