KAKO IZABRATI TERAPEUTA?
Kako je najvažniji faktor terapijske promene upravo kvaliteta odnos sa terapeutom, izbor pravog terapeuta je izrazito važan kako bi ceo proces imao uspeha i došlo se do željene promene. Međutim, idealan izbor terapeuta za jednu osobu ne mora biti jednako dobar i za drugu. Možemo preferirati različite stilove i dinamiku rada, komunikacije i saradnje sa terapeutom. Nekome će prijati nežan i negujući odnos terapeuta, dok će drugima više prijati konfrotativan pristup. Ovo donekle zavisi od modaliteta koji odaberete, ali pre svega od ličnog stila koji svaki terapeut izgradi tokom rada.
Dobrog terapeuta ne čine reference tipa objavljenih radova, profesionalih pozicija ili titule, ono što ga čini dobrim terapeutom jeste kvalitet supervizije koju je imao i uspešnost u uspostvljanju kvalitetnog odnosa sa klijentima!
Kada odlučite da želite psihoterapiju ili neki drugi vid psihološke podrške, jedan od načina je da potražite preporuku – raspitajte se među bliskimim osobama da li je neko imao iskustva sa psihoterapijom i da li može da vam preporuči terapeuta.
Takođe, možete pretražiti Internet. Postoje brojna psihološka savetovališta i psihijatrijske ordinacije ili privatne klinike koje nude psihoterapiju, a imaju svoje sajtove koji sadrže osnovne informacije.
Još jedan od načina da pronađete terapeuta jeste da kontaktirate neko od psihoterapijskih udruženja koje će vam preporučiti najboljeg terapeuta za vaš problem, na adekvatnoj lokaciji i sa odgovarajućim licencama.
Jedan od načina je i baza psihoterapeuta na našem sajtu, koja je napravljena tako da vam olakša da dođete do informacija o velikom broju terapeuta.
INICIJALNO INTERVJUISANJE TERAPEUTA
Došli ste do nekog početnog spiska terapeuta. Pažljivo pristupite ovome, jer kada terapija započne, nije preporučljivo menjati terapeuta (osim u slučajevima ozbiljnog kršenja etičkog kodeksa) niti raditi sa više terapeuta istovremeno (osim ako se tako ne dogovorite unapred sa oba terapeuta).
Dakle, prvo kontaktirajte terapeute sa spiska telefonom ili e-mejlom. Telefonski razgovor ponekad daje bolji uvid i možete oceniti već na osnovu prvog razgovora da li vam se ta osoba čini kao neko ko vam prija ili ne. Tokom tog razgovora možete postaviti neka osnovna pitanja, raspitati se za trajanje i cenu psihoterapije, ili zakazati inicijalni intervju gde biste terapeuta uživo pitali sve ono što vas zanima i ukratko ispričati na čemu želite da radite (vodite računa da se i ovaj termin najčešće naplaćuje, bez obzira da li odlučite da nastavite).
Neka od pitanja koja možete postaviti:
Koja je njegova generalna filozofija o ljudskoj prirodi, ljudskom funkcionisanju i radu sa problemima
Da li može da vam objasni kakav će pristup koristiti vašem problemu, kako će vam to pomoći da ga rešite i kako ćete znati kada je terapija završena odn. kakve rezultate možete očekivati?
Da li će moći da vas uputi na druge kolege, profesionalce ili institucije u slučaju da vam trebaju? Npr. konsultacije sa psihijatrom u vezi sa uzimanjem lekova…
Da li je terapeut prošao sopstveni proces psihoterapije? Koliko dugo je trajala njegova supervizija? Kvalitetna lična psihoterapija profesionalca i kvalitetna supervizija su ono što nekog čini dobrim terapeutom, a ne titule, objavljeni radovi ili profesionalne pozicije!
Da li ima iskustva u radu sa problemima sličnim vašem? Iako ovo ne mora da bude presudno, ponekad može biti korisno da je imao već iskustva sa tim.
Tokom i nakon inicijalnog intervjua, razmislite o sledećem:
Da li vam je sa tom osobom prijatno, da li se osećate sigurno, udobno? Da li ga doživljavate kao empatičnu osobu u koju imate poverenja? Da li vam zvuči kao neko ko vas neće osuđivati ili odlučivati umesto vas šta je najbolje za vas? Iako terapija u nekom trenutku mora da pobudi i teške i neprijatne emocije, izuzetno je bitno da inicijalno imate poverenja u terapeuta sa kojim ćete kroz to proći.
Da li vam daje obećanja i garancije? Iako jeste važno pobuditi nadu u poboljšanje kod klijenta, ne smeju se davati nerealistične predikcije. Niko, bez obzira na svoje profesionalne kompetencije i iskustva vam ne može garantovati boljitak. Terapija ponekad ne radi. Dobar terapeut će vam to objasniti.
Donošenje odluke
Važno je, svakako razrešiti neke mitove. Nacionalna, etnička, verska ili politička pripadnost terapeuta ne moraju biti važni faktor – dobar terapeut neće dozvoliti da oni utiču na terapijski proces. Dalje, pol i godine terapeuta takođe nisu važne za uspešnost (ukoliko vi ne odlučite da su vam jako bitni). Dok je, obično, prednost starijih terapeuta profesionalno iskustvo, prednost mlađih mogu biti entuzijazam kojim se posevćećuju novim klijentima i poblemima. Jedan od mitova je da su straiji terapeuti bolji jer imaju više životnog iskustva. Ovo nije tačno prosto zato što terapeut nije tu da vas uči sopstvenom životnom iskustvu, već da vam pomogne da ostvarite bolje uvide i kontakt sa sobom. Njegova iskustva su nebitna. Iz istog razloga, nije nužno da terapeut bude pripadnik iste grupe kao i vi da bi terapija bila uspešnija.
Da li prihvatiti rad sa edukantom psihoterapije?
Ukoliko se obratite nekom psihoterapijskom udruženju, možda će vam ponuditi da izaberete da li želite da radite sa terapeutom u edukaciji (edukantom), što je obično mnogo jeftinije, ili licenciranim terapeutom.
Psihoterapijski edukanti su stručnjaci različitih profila (dipl. psiholozi, defektolozi, lekari, psihijatri, andragozi) koji su nakon završenog fakulteta započeli svoju specijalizaciju za oblast psihoterapije. Obično, oni provedu od 1-3 god. na treningu pre nego što počnu da rade sa klijentima pod supervizijom, dok im napredan deo treninga još uvek traje.
Važno je da znate da to nisu nestručne osobe koje će eksperimentisati i učiniti na vama, to su ljudi koji su proveli najmanje 5-7 godina (prvo na matičnom fakultetu, posle na terapijskoj specijalizaciji ) usavršavajući svoja znanja i oni već imaju mnoge potrebne veštine i znanja o psihoterapiji, samo što još uvek nisu potpuno završili trening.
Specifičnost rada sa terapeutima u edukaciji jeste obavezna supervizija – to znači da će vaš rad sa terapeutom biti superviziran od strane iskusnijeg kolege kako bi se pratio i usmeravao rad terapeuta i ukazalo na moguće zastoje i probleme. Supervizija može biti direktna – kada supervizor posmatra seansu kroz staklo, ili indirektna, kada terapeut snima seansu ili mu samo pokazuje beleške koje je načinio tokom nje. Terapeut nikada neće ništa snimati bez vašeg znanja i saglasnosti! Takođe, terapeut svom supervizoru ne sme da otkrije nikakve lične podatke o vama, već samo podatke o samoj seansi, procesima tokom nje, vašem problemu, strategijama itd.
Ukoliko vam ne smeta neka forma supervizije vašeg terapeuta (što nije loše, jer baš još jedan stručnjak učestvuje u radu na vašim problemima), ovo nije loša opcija ukoliko pronađete nekog ko vam prija, jer se praktično neće razlikovati od licenciranog stručnjaka, a platićete mnogo manje.
Preuzeto sa: http://www.epsihoterapija.com/kako-izabrati-terapeuta
🙂
dr VLADIMIR ĐURIĆ 