Prenerazila me je činjenjica da je skoro 40% gojaznosti emocionalno uslovljeno…
Nesrećna duša traži neku radost…
I hrana onda vrlo često postane jedino dostupno zadovoljstvo koje neki ljudi imaju…
Jedina seksualnost…
Jedini drug…
Jedini provod…
Jedino opuštanje…
Jedini predah…
Jedino uživanje…
I jedina lepa stvar koja im se dešava…
I ne bi to bilo nikakav problem da nije smrtonosno…
I da ne postoji puno bržih načina da sebi skratimo život od toga da se ugojimo…
I da đavo uvek ne dođe po svoje na kraju…
Stoga je za lečenje gojaznosti često i potreban multidisciplinarni tretman koji obuhvata…
1. Nutricionistu koji će napraviti plan ishrane i pozabaviti se pogubnim navikama čitaj greškama u ishrani koje u većine nas datiraju još iz detinjstva…
2. Fizičku aktivnost koja će trošiti kalorije i poboljšavati opšte stanje tela i metabolizma na način koji prija i raduje dušu i opušta..
3. Endokrinologa i medikamentoznu podršku ukoliko nam gentika nije najsjajnija…ili smo je već dobrano načeli sopstvenim nečuvanjem…
4.  Stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja koji će lečiti psihijatrijske poremećaje koji se manifestuju između ostalog i poremećajima ishrane…
5. I možda i najvažnije za sve nas koji nismo još skroz zabrazdili Pronalaženje Alternativnih Izvora Zadovoljstava…koji raduju…prijaju…opuštaju…odmaraju a ne ubijaju…
Čvrsto verujem da svi oni ljudi koji još uvek nisu uspeli da smršaju samo nisu pokušali dovoljno dugo sa dovoljno različitih oružja da pucaju na te proklete masne ćelije…evolutivno i baždarene da sporim razgrađivanjem oslobađaju energiju kako bismo preživeli periode oskudice…(evo ja na primer imam u sebi obezbeđenu zimnicu za bar tri meseca gladovanja😉)…
Pa…drage kolege…pokušajmo…
Možda ovaj put upali…