Sećam se kako su mi jedan od glavnih utisaka sa evropskog kongresa psihijatrije u Barseloni u oktobru bile Bradavice…
Hiljade i hiljade Bradavica koje mozete videti na svakom koraku…jer Španjolke jednostavno preziru bruseve…
A i klima i kultura slavljenja života su takvi…da s posla idete pravo na plažu…
Jer jednom se živi zar ne…
I život je jako lep…
Pogotovo na Mediteranu…
Danas…dok sedim u Knez Mihajlovoj…imam isti utisak i u Beogradu…
I drago mi je zbog toga…
Sviđa mi se trend…
I dobrodošlo leto…
Znam koliko sve žene koje poznajem i volim po ovakvim danima još u hodniku skidaju tu čudovišnu napravu sa sebe…uz onaj spasonosni uzdah olakšanja…kad bol…muka i usečenost prestanu…
Znam koliko se muškarci iskonski raduju tim divnim delovima tela…tako važnim…tako korisnim…tako lepim…i tako uzbudljivim…
Znam koliko ih osobe koje nisu inspirisane ženama neće ni primetiti…dok uzdišu za nečijim ramena…
I znam koliko će smetati dušebrižnicima i moralnim čistuncima…i slažem se sa njima…ali na vrlo ograničenom broju mesta…na koja i ja idem u odelu…cipelama i košulji…iz poštovanja…i gde je potreban neki red…ali tih mesta i okolnosti nije previše…i ne treba nikada da preterujemo u formi…da ne bi promašili suštinu…uvek postoji elegantan način da budemo pristojni a opet lepršavi…i da nam bude prijatno…a tu je veliko pitanje da li nešto zaista i gubimo…jer njima će uvek sve i smetati…osim naravno onoga u čemu oni greše…
I volim onu utilitarističku filozofiju da je najispravnije ono što donosi najveću moguću sreću za najveći mogući broj ljudi…
Stoga…
Smrt bespotrebnim stegama na bespotrebnim mestima…
Pravda za njihovo visočanstvo Bradavice…
Koristimo ih onako kako su i dizajnirane…
Za pun stomak…
Za povezivanje…
Za puno srce…
Za poljupce…
Za inspiraciju…
Za dodire…
Za strast…
Za radost…
Za uživanciju…
Svima će nam lepši život biti… 🙂