Jedan septembarski, dobrojutarnji, subotnji post 🙂
„Pozitivan stav možda neće rešiti sve tvoje probleme, ali će toliko nervirati ljude, da prosto vredi truda“
Herm Albright

Slikano u Siriji…
I zaista…
Ne realnost sama po sebi…već način kako gledamo na nju…presudno utiče na to kako ćemo se osećati…
A u zavisnosti od toga kako se osećamo…
Ponašaćemo se na način koji je dobar po nas…
Ili ne…

Koliko god da su vam teske zivotne okolnosti…ljudsko bice nije koncipirano samo da radi i da placa racune…
Zabavite se ponekad…
Ugodite sebi…
Odvojte jedan sat svakog dana da radite nesto sto bas volite…
To svako moze sebi da priusti…
Jer…
I ja najvise volim da sedim, posmatram ljude i njupam one brutalne kolace u Kotoru…
Ali volim i klupicu, Knez i kaprija…danas…

Svavako jedna od vecih zivotnih istina
“ Nikada nisam sreo jaku osobu sa lakom prosloscu!“

Hmm….sjajna karikatura…
Jeda od onih…od hiljadu reči…
Koja na tako jednostavan način objašnjava napredovanje u životu…
I to je potpuno jasno…i „pošteno“…
Jedino što…
Kad se ova dva Đaka postave u istu ravan (a to život nekako uvek priredi)…ovaj mučenik što se pentrao noktima i rukama…prodiše…a ovaj „privilegovani“ se obavezno zagrcne…i žuljaju ga patike…ranac je pretežak…i ne ide mu se više…jednostavno mu je preuzbrdo…
A da ne pričam o tome….koliko je snage potrebno u kvadricepsima…za kočenje…kada se krenu vraćati…silaziti nizbrdo…
Svaka Snaga…akumulirana mukotrpnim trudom i odricanjem…je blagoslov…
Samo treba biti istrajan i strpljiv…pa da nam to postane jasno…

U principu, ovo je najkraci savet za snizavanje nepotrebne emocionalne patnje kojoj smo svi skloni…
Ne pravite problem tamo gde ga nema…

Ukoliko formirate misljenje o sebi na osnovu misljenja drugih ljudi…ne zaboravite nikad ovu Malu Cinjenicu…

🙂
Oplakah… 🙂
Ali s obzirom sa su pijane reci u stvari samo trezne misli…
Ponekad (a kolicinu tog „ponekad“ znaju odrediti samo prava gospoda i to je svakako veliko majstorstvo) treba iskoristiti privilegiju Maligana da covek pogleda u sebe i da se raspita tamo dole sta stvarno zeli…
Svasta se tu nadje…
Jer…
Trezni cemo ubediti sebe u maltene sve…
Stagod…
Nasi odbrambeni mehanizmi su toliko narasli…da je to jedno cudo prirode…
Sta sve ziv covek moze podneti…
I objasniti sebi…
(jer mozda se drugacije i ne bi moglo ziveti…)
Sve u svemu…
Cudne smo mi zivuljke…a nijedna zivotinja nece biti toliki mazohista da ubedi sebe…
Da voli da pliva pod zemljom…
Da leti u potoku…
Ili gmize po oblaku…
Dok mi…
Sto smo pametniji to bolje lazemo sebe…
I bolje cemo se opravdati pred svojom dusom…
Nauciti da mozgom zauzdamo srce..kao divlju zdrebicu..mekanim Amom..
I onda nas samo doceka…nakon tih nekoliko „Bozanskih kapi“…tu iza ugla…
Najskuplji stih…
I vrlo nezgodan Uvid…
Da…“sad kad imam sve sad sam bez Tebe“…