Zašto treba biti nežan prema ljudima?
Nečiji život…
Ono što znamo o njemu…
Uostalom…
Koliko ljudi zna da ste tužni…uznemireni…prepadnuti…neispavani…ostavljeni…frustrirani…poniženi…zlostavljani…ili bolesni?
Možda nam fali neka bitna informacija…
Kao kada nam se neko nabije u branik na autoputu sa 100 na sat…
Možda nije bahat…
Možda mu se samo kaki…
Stoga…
Budimo fini!
Uvek!
S’ obzirom koliko je život težak i komplikovan…
Tako je ubedljivo najmanja mogućnost da pogrešimo…

Koja je razlika u ishodu nakon godinu dana između…
„Ne raditi uopšte ništa“ i „malog upornog truda“…
Ovih 37.7 mogu biti baš svašta…
Završen fakultet…
Izučen zanat…
Stečena veština…
Polumaraton…
Izgled kojim smo zadovoljni…
Izvrsnost u zavodjenju…
B2 u engleskom…
Godinu dana neporočnosti…
Naviknutost na Kanadu…
Ili čak u izuzetnim slučajevima i ponos dok se ogledamo…jer smo konačno postigli nešto što je baš nas lično dugo ubijalo…i činilo nesigurnim u sopstvenu vrednost…
Jedan od najlepših delova moje profesije je zavaliti se i posmatrati koliko se neko može promeniti za godinu dana…
Koliko je sasvim običan Čovek fluidan i unapredljiv…
Nikakvi ajfoni i samsunzi sa svojim stalnim apdejtovima…tu ne mogu ni prismrdeti…
Koliko je ta privilegija naše vrste fascinatna…i neograničena…
Vožnja obično počinje čim taj neko odbaci ideju da se sve…što se ponekad i godinama kvarilo…može popraviti za dan…
Najteže je pokrenuti sanke…
Kasnije problem obično bude zaustaviti ih…

Natpis na vratima toaleta…
Šta god (da si)…
Samo operi ruke…
Sjajno! 🙂
Možda bi pravi natpis na vratima na ulazu u Čovečanstvo mogao biti sličan…
Šta god (da si)…
Samo budi fin…
Budi ljubazan i pristojan…
Ne čini zlo…
Kakva bi to samo Planeta bila…

Bože…
Koliko je samo ovo istinito…
Meteropatija je vrlo diskutabilna boljka…
Makar njen sveobuhvatni i tektonski uticaj na naše mentalno zdravlje…
Nesrećnost…nažalost nije…
Biti nesrećan je zemljotres za psihu…
I samo je pitanje od čega smo sagrađeni…
Trske ili betona…
I koliko nas jako trese…
Tojest neće…
Možda se na nivou sveta može proglasiti i epidemija…
I možda je vreme za hitan zajednički sastanak Svetske zdravstvene organizacije i Ujedninjenih nacija…sa samo jednom tačkom dnevnog reda „Zašto je ovoliko nesrećnih?“
S’ druge strane…
Norvežani imaju izreku da nema lošeg vremena…već samo loše garderobe…
Važi li ta mudrost i za život?
Možda je došlo doba da se lepo obučemo…
Da prihvatimo sve vremenske (ne)prilike…kao sastavni deo Putovanja…
Nabacimo Solomonke na noge…
I Mekinli jašu preko ramena..
I zaputimo se…bez obzira na prognozu…tamo gde smo zaista srećni…