Ako bih morao izdvojiti jedan savet koji se može primeniti na sve međuljudske odnose on bi u svojoj biti bio veoma jednostavan…
Najpre…
Prestani da očekuješ od ljudi da moraju biti ono što bi ti voleo da jesu…i što si zamislio…
Proceni kakvi su oni zaista i stvarno…
I onda im nađi mesto u sopstvenoj duši koje zaista i zaslužuju takvi kakvi jesu a ne kakvo si dijaznirao za onu prvu…imaginarnu opciju…koja možda nikada i nije postojala…ili koja se vremenom samo raspršila kao mehur od sapunice…
A onda nauči i navežbaj kao manir da se i u svim ostalim odnosima i okolnostima ponašaš kao generalni direktor svog vremena…pažnje…i energije…
Zapošljavaj…unapređuj i otpuštaj u skladu sa zaslugama…
Ponekad se pomalo bojim da se ovo ne pročuje…
Baš bismo bez dosta posla ostali…
Ali s druge strane…
Ovaj svet bi postao neuporedivo srećnije mesto…
Uvek ja mogu prodavati sladoled…
To je isto pomagačko…saosećajno i čovekoljubivo zanimanje… 😀