Ode i Dule…😪
Ne znam da li sam od ikoga iz sveta sporta više naučio o životu…o dobru i zlu…o ljudima…o psihologiji…o tome šta je zaista važno…o karakteru…upornosti…trudu…i borbi…od njega…
Nekako nam je General u svim tim formativnim godinama bio kao neki siguran…strog ali uvek pravičan uzor na koga smo uvek mogli da se oslonimo…kad ne znamo šta je pravi put…
Uživao sam u svim onim simboličkim pobedama jednog siromašnog Partizana nad svim tim prebogatim klubovima i nekako mi je to davalo ideju da ipak nekada i bude što biti ne može ako se ostavi srce na terenu…i da pamet i kreativnost uz lavovsku borbu mogu nadoknaditi sve ostale manjkavosti…
Mislio sam o Bogdanu kako šutira preko metle satima i bilo mi je lakše da učim noćima pod svetiljkom…
Kroz teške trenutke kad se više nije moglo ni milimetar dalje u životu mi je često odzvanjao Onaj tajm-out protiv Barselone koga i dan danas znam napamet „Kakav je bre ovo početak…o čemu se radi…pravite faul…nemoj da vam izmišljaju…X1…probi…
kontranapad…skok u napadu…borba bre…šta je bre ovo“…
Impregnirale su mi se u sistem vrednosti one Duletove eruditske mudrosti sa neke od onih kultnih konferencija za štampu koje su bile prava mala fakultetska predavanja…
„Sport makar treba da bude pravedan…jer na ovom svetu nigde drugde nema pravde“…
„Aristokratski je boriti se za unapred izgubljenu stvar“…
„Može da se pogreši po pitanju toga kakav je neko igrač…ali ne sme da se pogreši po pitanju toga kakav je neko čovek“…
„Ako su ruže procvetaće“…
„Svako zlo ima svoj kraj…i ovo će se jednom lane zvati“…
Odmori Gore Generale…
Pozdravi Mišu…
I hvala ti za celoživotni masterclass kako treba živeti…
Imao si se rašta i roditi…
Dule Vujošević…ša la la la la…
Dule Vujošević…ša la la la la…