To da niko neće doći da me spasi…mi je na početku bilo baš jako teško da pojmim…
Potom sam se do kostiju potresao da na ovom svetu i u mom životu neće biti baš sve onako kako je Mali Đokica-Kalimero-alijas Prestolonaslednik Vladimir Đurić zamislio…
Pa sam onda još jedno pola decenije pokušavao da shvatim onu čuvenu izjavu generala Ajzenhauera „Planovi su bezvredni…ali planiranje je sve“…i da je u životu plan A bitan k’o maslačak na orkanskoj buri…i da većini ljudi koje jako poštujem i kojima se divim nije uspeo ni plan B ni C nego P ili Z…
A onda mi je psihoterapija jako puno pomogla da sve to na kraju ipak onako u dubini duše i prihvatim…
Da shvatim da sam ja Kapetan ovog svog broda na uzburkanom moru…i da onda jedra podesim u pravcu svojih ciljeva i sreće…bez obzira na to kakvi vetrovi duvaju…kakve su struje i talasi…i na kakve sve nemani ću naići usput…
Pa klaj klaj…
Kad god došli dobrodošli…
Onda se otprilike sa 36-7 godina se i život uredio…
Na najneverovatniji način…
Kako to obično i biva…
Plan ŽNj u mom slučaju… 😀
Kad tad okrene vetar i na našu stranu…
Bitno je u tom trenutku biti vičan da ga skroz uhvatiš…kako bi munjevito pojurio ka svojim snovima…
A znate šta me od tada još više dojmi…
Ako niko neće doći da me spasi…ko onda može bilo šta da mi zabrani?
Ko može da me zausustavi?
Kome ja to moram polagati račune?
Samo su tri koretkiva tu…
Mora mi radovati dušu…
Mora me vući u dugoročni hedonizam…
Ne sme nikome naškoditi…
Rajske plaže…
Tropska ostrva…
Lagani povetarcu…
I Sunce…
Eto nas…
Ne pitajte gde smo sve u međuvremenu bili…
I što je brod sa svih strana olupan…a jedra mestimično rupičasta…
Ni sa jednim drugim ne bih imao hrabrosti da se bilo gde zaputim…
Black Pearl kida…
Uostalom…
Često zanemarujemo isceljiteljsku moć Ostvarenih Dugočekanih Želja…
Ništa na ovom svetu toliko ne leči…
Kakve crne psihoterapije…😉
Potpuno je nebitno preko kog Mora dospevate do njih…
Preko našeg dobrog Jadrana…ili čak skroz sa druge strane i naopačke preko celog celcijatog Tihog Okeana…
Bitno je kad tad stići…
Samo to zaista smiruje Dušu…
Nego…
Gde je taj Koktelčić?