Devedeset posto ljudi koji dođu na psihoterapiju zbog ljubavnih problema…potajno ima jednu fantaziju da ćemo nas dvoje koji tu sedimo i bistrimo tešku priču nekom čarolijom uspeti da promenimo tu osobu o kojoj razgovaramo…koja uopšte nije tu…najćešće ni jednog trena ne pomišlja na nas…ali nam zato zadaje nesnosne muke time što…mo’š misliti…ugađa sebi i svojoj guzici…
Sram je bilo… 😀
Ja se obično šalim da imamo tu u ostavi u ordinaciji jednu Terapijsku Toljagu koju koristimo baš za takve izazovne kliničke situacije i da mi je potrebna samo lokacija gde mogu naći tog njihovog Mezimca…kako bih ga kratkom i dobro odmerenom udarnom intervencijom po tintari resetovao i rekalibrisao tako da oni čudotvorno počnu da se ponašaju prema našim klijentima baš onako kako bi ovi naši voleli…
No naravno…
Nit to radimo…
Nit bi to pomoglo…
Psihoterapija pomaže tek toliko da ljudi shvate da ne postoji univerzalni zakon u Sunčevom sistemu koji postulira da nam ljudi moraju dati ono što smo zaslužili…i ono što bismo baš voleli da dobijemo…
Oni će nam uvek dati baš ono što oni misle da treba…ono kakvi su oni…ono za šta imaju kapacitet…a najćešće upravo ono što je baš njima u interesu…
Što uopšte nije toliko ni strašno ukoliko mi pričuvamo sebe…i sami sebi obezbedimo ono što zaslužujemo…
To davanje je u potpunosti pod našom ingerencijom…
I tu najmanje treba štedeti…
Ljutiti se na vrućinu Emirata…ili hladnoću Kanade je sasvim detinja stvar…
I pomalo intelektualno naivna…
Ali zato protegnuti krila ka nekim Kanarima…
Udahnuti večno proleće…
I savršenih 22 stepena tokom cele godine je već sasvim druga stvar…
Fascinantno mi je kako maleni mozgovi šaraneih Kanarinaca mogu biti toliko veličanstveno mudri…
I znati gde im je pravo mesto za dušu i gracilne guzičice…
Zato im je i lako da budu srećni…
Zato na njih i treba da se ugledamo…
Pa…
Srećan nam Let!