Sećam se koliko mi je bilo simpatično kada mi je još dok sam bio na specijalizaciji pacijent preduhovito rekao „Doktore ja možda jesam lud…ali nisam budala da se skroz upropastim lošim životnim odlukama“…
Urezalo mi se to…
I zbilja…
Ma koliko bili emocinalno nestabilni…i ma koliko nam raspoloženje variralo…od uobičajnih sinusoidnih varijacija koje ima svaki normalan čovek do bipolarnog poremećaja gde su te varijacije tektonske i zahtevaju ozbiljno medikamentozno lečenje…za sve nas važe dve spektakularno važne izreke…koje će nam uvek reći ljudi koji nas nedvosmisleno vole…
„U dobru se ne ponesi…u zlu se ne ponizi…“
I…
„Ko se čuva i Bog ga čuva“…
Iako starinske…
Ne verujem da su ikada bile aktuelnije…
I delotvornije…