Postoji jedan vrlo jednostavan i egzaktan način da procenimo da li su naši zahtevi spram suprotnog pola realni ili ne…
A to je da li i mi lično te iste zahteve ispunjavamo…
Dakle…ako zahtevamo od našeg budućeg hipotetičkog partnera da je jako lep… zgodan…sposoban…bogat…duhovit…pametan…razuman…hrabar…veran…čestit…pošten…spektakularno sjajan u krevetu i ovako baš dobar kao čovek…da li smo i mi sami to isto?
Ako jesmo…onda vam ovaj post verovatno ni ne treba…možda će biti potrebniji neki koji objašnjava kako rasterati udvarače i kako od njih deset izabrati pravog…
Ako nismo…
To je sasvim ok…
Rešenje je vrlo jednostavno…
Umesto da se fokusiramo na to što nas ti divni neće…
Okrenimo fokus ka sebi…
Shvatimo da smo svi mi vrlo nesavršene i promenjive kreacije…
Večiti Work In Progres-i…
I zaputimo se u smeru koji vodi ka osobinama koje su nama lično veoma važne…i koje jako vrednujemo kod drugih ljudi…
Krenimo na put koji je obično jako naporan…dugotrajan i težak…ali koji se svakako na kraju isplati…
I postanimo Divni…
Obično je to i najkraći i najlakši put da postanemo srećni…
Dugo mi je trebalo da shvatim da ona stara „rodi me majko srećnu pa me baci u đubre“…važi i kasnije…
I da mi sami sebe možemo učiniti Srećnicima…
Kako me to samo raduje…
Kakva je to samo supermoć…