Odavno me nešto nije ovako oduševilo…

„Ovo je za žene koje zabole.

Žene koje se prve skinu gole, zavijaju na mesec i skaču u more.
Žene koje piju previše viskija, ostaju budne prekasno i imaju seks onako iz dubine duše.
Žene koje znaju da nisu kurve jer uživaju u seksu, već ljudska bića sa zdravim seksualnim apetitom.
Žene koje će vas pitati za ono što žele u krevetu.
Ovo je za žene koje traže neumornu radost; one koje znaju kako da se smeju celom dušom.
Žene koje razgovaraju sa strancima jer nemaju straha u srcu.
One koje nose „noćnu šminku“ ujutru ili nemaju maskaru.
Žene koje znaju svoju vrednost, koje čvrsto stoje na nogama i riču u svojoj briljantnosti.
Žene koje se ne plaše da kažu muškarcu da joj se nosi iz srca ako ne poštuje njeno srce.
Ovo je za žene koje nose vojne čizme sa ukrašenim suknjama.
Žene koje psuju kao vozači kamiona.
Žene koje žestoko krive ljude koji ih uznemiravaju ili im čine nepravdu.
Žene koje preokreću rodne norme i lažna ograničenja i žive da vode uspešne kompanije, dajući „muškarcu“ šansu da nešto postigne.
One koje ne smatraju svoj uspeh komplimentom samo zato što imaju vaginu.
Žene poput Glorije Stajnem, koja je, kada joj je rečeno: „Želimo pisca, a ne ženu. Idite kući“, nastavila da piše.
Ovo je za žene koje piju kafu u ponoć i vino ujutru i izazivaju vas da to preispitate.
Za žene koje otvaraju vrata muškarcima i dovoljno su samouverene da im se vrata otvore.
Koje koriste „ne“ da bi služile sebi.
Kojima nije stalo do toga da udovolje svetu i rade slatko šta žele.
Za superheroje – samohrane majke koje rade tri posla da bi uspele. Pozdravljam vaše otporne, ambiciozne ličnosti koje prati lepršavi plašt.
Ovo je za žene koje se bore za ono što vole i ne gube vreme živeći onako kako im društvo nameće da treba da žive.
Žene koje stvaraju divlje, neuravnoteženo, žestoko i munjevito ponekad.
Žene koje znaju kako da budu zauzete i znaju kako da čvrsto stoje na zemlji i da se utemelje.
To su žene koje želim oko sebe“

Janne Robinson