Dok gledam potpuno ludo zaljubljeni par koji sedi na stolicama preko puta mene…dok na gejtu čekam let koji će me sa Čudesnog Primorja vratiti za Beograd…pade mi napamet rečenica mog druga koji kaže da si postao bogat onog trena kada nova količina novca koju bi imao ne bi aposolutno ništa promenila u pogledu toga kako živiš i kako se zabavljaš…
I razmišljam kako je to dobra definicija jer trenutno na aerodromu nema nikoga bogatijeg od njih dvoje…
Niti ikom treba manje nego njima…što tu definiciju i čini toliko dobrom…
Nje u teksas šorčiću i crnom topu sa belim tufnama…sa dugim…izvajanim i preplanulim nogama prebačenim preko njegovog krila…koje on neprestano mazi…i na svakih par trenutaka je malo po malo ljubi u golo rame iz porodice najlepših…i tako tu okolo po vratu i ključnim kostima…dok se ona meškolji…smeši i sasvim vidno i sa ove razdaljine ježi…dok sva musava njupa neke nepoznate kinder čokoladice…
I zamišljam…
Kako je to isto celi vikend…vrlo povoljno…neprestano radio ispod najobičnijeg suncobrana u maloj kamenoj uvali…dok piju ledenu travaricu iz obližnje birtije za lokalne mornare…gde će posle jesti „Šta Ima Danas“ po principu onog starog fazona koji važi i za rakiju…jesi li ikad pio i jeo u lošem bič baru…jesam…i kako je bilo-odlično…
Pa nastavili popodne na žardinjeri kafića koji gleda na Zalazak Sunca uz prošeko…i sada već i njene usne koje u toj kombinaciji uvek postanu željne…
I uveče ispred bara u kome nije bilo mesta…ali kao da njima i puno treba…osim možda malog Parapeta na koji će sesti…čisto da imaju gde da odlože čaše kad se grljenje…milovanje i ljubljenje posle ponoći odvrnu na max…
I zamišljam kako im je i soba verovatno bila malena ali kako im je i to bilo sasvim previše…jer njih dvoje obično po krevetima zauzimaju baš malo prostora jer su obično maksimalno isprepletani…koliko anatomije to dozvoljavaju…kao neke Zacopane Hobotnice…osim kad se on probudi u pola noći…i pokusava…još uvek opijen od te vraške kombinacije Usne/Bijelo Vino da razluči šta je java a šta san…i malčice se odalji na svoj deo bračnog kreveta…i potom pola sata gleda u širem planu nju lepu kao san kako onako damski hrče…više duboko diše…i sav taj fascinantni kontrast…belog čarsava i jastuka…njene potamnele kože…i malenog plavog šorčića u kome spava…mislim u čemu jedino spava…i misli se u sebi ****-ću e bravo ti ga majstore…konačno i tebe da krene…dobra je ova 2025-ta baš…
I zbilja…
Nema na ovom aerodromu nikoga bogatijeg od njih…
A bogami i šire…
I niko ne zna bolje sa tim glupavim Šarenim Papirićima od njih dvoje…
I nikome oni nisu bili neznačajniji ovaj vikend nego njima…
O kakva dva Mala Bogataša…
I Skorojevića…
Kakve dve Izbeglice iz besmisla materijalnog…površnog…i efemernog…
I mislim se…
Živeli Ružičasti Tarifni Paketi…koji sve postave na svoje mesto…
Pravo je pitanje kada ćemo ih i mi ostali uplatiti i obnoviti?
Ne vidim bolji odgovor na to pitanje…
Od juče…
Ako ne od tad…
Onda svakako od sad odmah…
Od ovog trena…