To što nas uzbuđuje…intrigira i zabavlja kako na primer Vojvođani…Crnogorci…Dalmatinci…Slovenci ili Makedonci izgovaraju neke potpuno iste reči koje i mi koristimo na sasvim različite načine i akcente od naših je Frojd nazivao Narcizmom Malih Razlika…
I uvek me je zabavljalo…
Što bi moj drug iz Beograda koji je bio zacopan u jednu Zadranku uvek pričao…kad mi kaže n na kraju glagola umesto m i „daPAče i Is-u-se“ odmah bih je poljubio…
Doduše i ona je isto mislila za njegovo brzo i grubo „jebote i kapiraš“ pa su se lepo zabavljali i voleli neko vreme…
Aktuelno sam potpuno fasciniran time kako Kotorani izgovaraju tri reči…
koTOR…
ljuBAV…
žiVOT…
Kao neki Strasni Topovski Udar sa zidina…
Samo što ovaj ne baca đulad…već dobru energiju…lepotu…gostoprimstvo…osmeh…opuštenost…i čistu emociju…
I razmišljam kako dobro odabrane reči za naglašavanje…
Mesto gde ćeš da živiš…
Koga ćeš da voliš…
I šta te to najviše raduje i uzbuđuje u životu…
Kako dobro…
U tri dobro naglašene reči…
Celokupno umeće življenja…
Bravo Kotorani…
Sve vam ćetalo… 