Volim onaj fazon kad na internetu upoređuju scene u filmovima u kojima Džejms Bond i Pavle Vuisić naručuju piće u kafani…
I sad Džejms sav uštogljen i lep kaže šankeru „Daćete mi votku martini promućkanu a ne promešanu“…a odmah potom dobri Pavle tek izašao iz kamiona…raspojasan…i nešto ranjiv i emotivan kaže konobaru „Daj mi tri dupla viskija“…na šta konobar odgovara sa „Da li želite džek denijels…balantajns…džoni volker…džejmison“…a Pavle kaže „ama dupla brate dupla“… 
Uvek će mi biti simpatična ta dihotomija…
Na ljude opterećene formom i ljude koji jure suštinu…
Uvek ću pripadati ovoj drugoj grupi…
Koja može i u Hilton i na Klupicu…
Koja može piti i čivas…i zajedničko pivo iz dvolitarke…ili domaću rakiju koju je neko poneo od kuće…onako svako po gutljaj…pa u krug…
Uvek će mi važnije biti s kim sam…nego gde sam i šta pijemo…
Ionako ništa više ni ne opija i ne donosi radost od pameti…šarma…duhovitosti…i lepote duše…
Tako da kad bih morao da biram između ove dvojice…
Kako bismo se samo Pavle i ja proveli do zore na nekoj muzici…
Ne bi Džejmsu ništa falilo sa onim njegovim lepoticama…