Jako volim one Đoletove reči…
„Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verovatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek” 
I razmišljam kakvo je to prokletstvo…
Da uvek više razmišljamo…čeznemo i patimo za onim što nemamo…
No što smo svesni i zahvalni na onome što imamo…
Kakav je to samo Otrov za Sreću…
Ali Vrhunski Lek ukoliko se okrene naopačke…