Iskidao sam se od smeha kada je na nekoj proslavi diplomiranja na fakultetu pre neku godinu moj dobar drugar…iz porodice muškaraca zvane Hodajuća Smrt za žene…upitao u mom prisustvu našu isto tako sjajnu koleginicu…iz porodice žena zvane Najbolje Ribe u generaciji… „Hej Malena…šta ima novo kod tebe?“…a ona odgovorila „Pa ništa…evo razvela sam se“…da bi se on sav ustreptao i razgalio i uspalio…kao onaj mačak u crtaću što mu se tri dolara pojave u očima kada vidi slaninicu…privukao stolicu do nje…i mrtav ladan rekao…“Kakve divne vesti…nek ti je sa srećom Malena…i ja sam…može Čaša Vina?“… 😀
Zaista verujem da su smrtonosne samo one stvari i pojave kojima damo taj predznak…
I da naši invaliditeti…neuspesi…mane…zablude i promašaji nikada ne treba da postanu naši identiteti…
Dok je čovek živ sve se na ovom svetu može ispraviti…i urediti…
I da se uvek…ali uvek može zapevati ona stara…“Počnimo ljubav ispočetka“… 🙂
Srećno bilo ekipa…
Prosto ne mogu da dočekam sledeću proslavu da čujem šta je bilo… 😀