Koliko je meni samo Split lep…
I geografski…
I arhitektonski…
I što je na mom lepom Jadranu…
I zbog Rive…najlepše na svetu…
I zbog prelepih…vitkih i doteranih žena…koje pričaju taman toliko drugačije da je to uzbudljivo…
I zbog muškaraca čiji mi humor…opuštenost i ljubav prema životu leže…
A ponajviše zbog toga što odatle često krećem na višednevne ronilačke eksurzije na obližnja ostrva…moje male Begove iz realnosti…i najveću Poslasticu za Dušu…i periode u godini kada sam najsrećniji…
Jer…
Džabe predavati o prevenciji Burnout sindroma ako je od predavača ostao samo pepeo na bini…
I ko ne čuva svoje mentalno zdravlje kako može i da pomisli da se bavi tuđim…
Međutim…
Ono što mi je uvek asocijacija na Split je sahrana neprevaziđenog i omiljenog mi Olivera Dragojevića…
Koga sam slušao celu noć dok samputovao…
Možda ste i videli…
Ako niste…imate video klip na youtube…
Nikada ništa veličanstvenije nisam video…a zbog tako tužnog povoda…
Tolika ljubav…privrženost i poštovanje prema nekome ko je preselio…
Ako je neko toliko talentovan i kreativan i morao umreti…makar je ispraćen onako kako dolikuje…
I kako i jedan čovek koji nas je toliko puta zamislio…rasplakao…nasmešio…i zaslužuje…
Uvek imam tu asocijaciju…
Kako nije problem umreti ako smo stvorili nešto besmrtno…i neprolazno…
Što nadmašuje smrt i vreme…
Dva najteža protivnika…
A stvaralaštvo i umetnost su tu uvek bile nepobedive…
Uostalom…
Tačno mogu da ga zamislim kako sedi na nekoj Gornjoj Rivi sa na primer Đoletom Balaševićem…i par sličnih Besmrtnika…
Kako je sunčan prolećni dan…
Kako piju vino…jedu ribu…smeju se…zezaju jedni druge.. pevuše…sviraju i zapisuju bisere koji su im nehotice pali napamet na salvetama…
Nikad smrt nije bila problem…
Uvek je to bio neproživljen život…
Neispunjeni potencijali…
I proćerdane šanse da se neko usreći…voli i podrži…
Da se ponekad i sasvim nepoznatim ljudima ulepša dan…
Ili čak i život…
I da se i mi sami usrećimo…
Kako je samo lepo što smo živeli na prostorima koji obiluju sa toliko Talenta…najmoćnije supstance u Kosmosu…
I što smo takve Ljude Putokaze imali priliku da zavolimo…
Hvala Legendice…
I popijte jednu na moj račun…