Sujeta…gordost i jako visoko mišljenje o sebi nam apsolutno nikada neće napraviti nikakav problem sve dok nam je život dobar…a sudbina laka…
Onog momenta kada ćurak okrene…a uvek okrene…i kada dođu muke i problemi…ljudi koji su sujetni i gordi duplo pate…i zbog same težine životne situacije…ali i zbog one duboko iskrene misli „kako ovako divnom čoveku ovako teška sudbina da zapadne…pa nije fer…meni treba uvek da bude lako…ja zaslužujem samo lepe dane“…
A nikad nije lako…
I nikome nije stalno lepo…
I ovde važi ona stara „ko visoko ledi uvek nisko pada“…možda i ponajviše…
Plus što za ovih 15 godina gde slušam samo teške ljudske sudbine…još nisam čuo nijednu koja je jedinstvena…i koja se još nikada nikome na svetu nije desila…
A za neke moje pacijente i klijente zaista važi ona „ko ih kleo nije dangubio“…
Sve je to deo života…
Sastavni deo Igre…
Ništa lično…
I mala slova na zadnjoj strani ugovora…koja smo nehotice potpisali kad smo se rodili…
Zato je i rešenje dvojako…
Ili da budemo Srećnici…što ne znam kako se postiže…mi Đurići još nismo uspeli…javite ako znate…molim vas…
Ili da smanjimo očekivanja…da shvatimo da smo sasvim obični Zemljani…za koje važe ista surova pravila…i da navežbamo Skromnost u očekivanjima spram sudbine…kao vrlinu najvažniju od svih…
Možda nas ne čeka Crveni Tepih…
Ali ni Trnje nije loše kada čovek zna gde se zaputio…šta mu je važno…i da je bol u stopalima samo sastavni deo Putovanja…
A da vam ne kažem koliko se divim onim Sasvim Običnim Ljudima alijas Normalcima…koji znaju da se raduju malim stvarima i sitnicama…obično najvećim…i najvrednijim…
Znate ono…
Obična nedelja…
Sunce prodire sa terase…
Omanji stan…
Prepun sto preukusnih đakonija…
Graja…smeh…puno dobre energije…
Sloga…podrška i ljubav…
Čaša domaćeg vina…
Lagana muzika u pozadini…
Svi na broju…
I niko bolestan…
Kako samo život zna da bude lep…