Uvek imam utisak kada se vratim sa ovakvih kongresa da mi je mozak porastao za broj u širinu…
A da vam ne pričam o naparenim očima…
I namirenoj duši…
Jer jasno vam je da je Madrid potpuno božanstven grad danju…ali da je sjajan i noću…možda još i više…
A ja se uvek držim one stare izreke mog divnog Profesora sa specijalizacije…“Vlado…sve piše u knjigama…ko je hteo naučio je…kongresi su za druženje sa ljudima koji imaju duše iste sorte kao što su i naše…umrežavanje sa ljudima od kojih nešto možemo da naučimo…za umetnost…kulturu i širenje vidika preko dana…a za provod i opuštanje noću…jer i mi brate imamo dušu“…
Tako da pogodite ko je…sasvim neočekivanom igrom sudbine…mada nije prvi put da mi se tako nešto otvara…jer „teško žabi u vodu da skoči“…čak su se i neki od najznačajnijih trenutaka i kontakata u mom životu desili upravo u takvom tipu „Institucija“…večerao u kafani skadarlijskog tipa sa Profesorom Thomasom Schulze-om…Predsednikom Svetske psihijatrijske asocijacije… 😀
Jer jedno je slušati Profesora kako dominira plenarnim predavanjem koje otvara kongres pred pet hiljada kolega a sasvim drugo kada se sa njim šalite…nazdravljate i zabavljate…u politički nekorektnoj i opuštenoj atmosferi…
Recimo da sam za tu noć naučio o psihijatriji i o životu više nego za godinu dana specijalizacije…
A nemojte se iznenaditi ni ako nam za koju godinu pet hiljada psihijatara dođe i u Beograd…jer je „neko“ Profesoru ubacio žišku o noćnom životu Beograda…preukusnoj hrani…vrhunskoj rakiji i vinima…iskonskom gostoprimustvu…toplini i otvorenosti ljudi…i ljubavi prema životu i uživanju…najlepšem na svijet…
Stay tooned… 😉