Uvek mi je fascinantno kada letim po nekom oblačnom…kišnom ili maglovitom danu…kako Sunca nema…samo dok smo nisko…
Kako se penjemo…kako prolazimo kroz oblake…Sunce će se u jednom trenutku samo pojaviti…
Obasjati nas…
I nekako rešiti stvar…i popraviti situaciju…
Suštinski će svanuti kad tad ako ne odustanemo sa penjanjem…
Uvek me oduševljava kako Vremenska Prognoza zavisi od Visine do koje smo dobacili…i sa koje gledamo na svet…
A samim tim i atmosfera u našim grudima…
Kako je to samo lepo…
Kakva je to samo paradigma za život…
Kako je samo važno da to nikad ne zaboravimo…