Jedna od najvećih prednosti psihoterapije je činjenica da na nju dolazi najveći mogući dijapazon ljudi…sudbina…i životnih priča…
Uključujući i one…koje možda nikako ne biste ni mogli da vidite i čujete…jer prosto ne biste nikada mogli da dođete u kontakt sa njima…
Kao što su na primer Dame Noći…profesionalke…žene koje će sve što je lepo na njima…za manje ili više skromnu nadoknadu…pokloniti svakome ko to želi i može da plati…tih sjajnih Tela bez Duše…koja je sklonjena negde drugde…na sigurno…
Ja sam iz nekog razloga imao jako veliki broj njih na psihoterapiji…do sada u karijeri…jer težak je to život…manje ili više sigurno osuđen na neku psihopatologiju…kad tad…
I shvatio sam da među njima postoji dihotomija između nižeg prizemnog nivoa i hajde da to nazovemo high class elitne prostitucije…
Prve su mi uvek bile mile…i drage…uvek su mi njihov porodični bekraund „od zla oca i još gore majke“ i sudbina „ko ih kleo nije dangubio“ budili nenormalnu empatiju…i potrebu da ih zaštitimo od svog užasa kojem su svakodnevno izložene…na sve načine kako bi jedno društvo moralo da ih štiti…od medicinske zaštite…preko bezbedonosne…do toga da možda postane takvo da nijedna žena time više ne bi ni morala da se bavi…jer krvav je to lebac…
I ovih drugih koje su svesno i po njima vrlo mudro izabrale svoju sreću…i vode se onom starom koju ako napišem pristojno neće biti nimalo dobro…a ta je „bolje sat vremena na ku**u…nego čitav mesec na suncu“…koje obično žive bolje od svih nas…i sa kojima se obično šalim kako me malo profesionalno i akademski boli to što je njihov sat deset puta skuplji od mog…a faktički smo kolege u tolerantnosti…inkluziji…neosuđivanju…sasećanju…empatiji i stručnoj pomoći…spram ljudi koji na ovaj ili na onaj način moraju tu „ljudsku dušu koja će biti nežna prema njima makar na sat“ rentati…jer je teško nalaze ovako besplatno…
I nikad neću osuđivati Naše Napaćene Sestre Profesionalke kako iz zove moj dobri drug harmonikaš…takođe vrlo rentabilan…i stalno u kontaktu sa svakojakim ljudima…koji misle da novcem mogu sve da kupe…
Razlog zašto sve ovo pišem je da bih skrenuo pažnju da imperativ „stop nasilju nad ženama“ MORA da važi i za njih…
Ili čak i pogotovo za njih…
Kao i za svaku drugu ženu…
Jer su možda one i najizloženije ružnom i strašnom i opasnom što muškarci mogu donositi sa sobom…
I da bih ja da se pitam…još koliko danas legalizovao prostituciju…
Baš u cilju zaštite tih žena iz nižih slojeva sreće…jer će ove iz gornjih već nekako i snaći…i zaštiti sebe tako što će opčiniti nekog mnogo jakog da ih čuva…prodajući mu skupo iluziju da ga vole…
Državi bi bilo bolje…
Korisnicima bi bilo bolje…
Ratosiljali bi se neke lažne moralnosti i puritanizma…
I forme koje se ježim…
I uostalom preslikali ono što fantastično funkcioniše u zapadnom svetu…
A najbolje bi čini mi se bilo Našim Napaćenim Sestrama…
Koje bi makar oko nečega mogle da prestanu da brinu…
Volim psihoterapiju…zato što su emocije koje ljudi osećaju mahom iste…a način kako su se one našle u nečijoj duši…potpuno različit…
Moje je da ne osuđujem…
Da razumem…
Da prigrlim…
Da podržim…
I da pomognem…koliko mogu…
Da svako od mene ode za mrvicu bolji…smireniji i radosniji no što je došao…
Voleo bih da više ljudi tako isto razmišlja…
I da čuva svaku ženu sa kojom dođe u susret…
Ma kakva joj sreća bila…
Verujem da bi ovaj svet tada bio još lepši…
Jer bi sva ona silna lepota koju žene donese na njega onda mogla da se ne rasplinjuje na ružno…
No da nam svima svetli…
I ulepšava dane…
Kakva bi to samo bila planeta…