Moji klijenti se uvek iznenade što im na psihoterapiji ne dozvoljavam da puno kukaju…žale se na kletu sudbinu i izlažu satima savršene alibije i razloge zašto su nesrećni…
Možda pola prve seanse…
Ili prvih nekoliko ako baš potpadaju pod ono „ko ih kleo nije dangubio“…
I to je to…
Obično kažem preskupo vam je ovde da se samosažaljevate…to ćete tamo gde vam je povoljnije… 🙂
Tipa…Milica – „Ja nemam para da se razvedem…dam otkaz…odselim“…ja – „Dobro…i?…šta ćemo sa tim…koji nam je plan da izađete iz siromaštva…jer ispunjen život obično i nije ponuđen dok ste siromašni…?“
Ili…Đorđe – „Moja žena me vara i neće da prestane?“…ja – „Dobro i?…kada je ostavljate…kada krećete na bračnu ako ona uopšte i hoće sa se menja…kada i vi počinjete nju da varate…ako vam je ovako inače dobra drugarica i žena kući?“
Ili…Jovan – „Srbija je doktore pakao…ja ovde ne mogu da budem srećan“…ja – „Dobro…i?…to je jasno svakome iole pametnom za pola sata…kad emigrirate…kad postajete neko koga dugo čekamo da posveti svoj život tome da nam pomogne da svi zajedno napravimo sistem i državu da nam i ovde može biti lepo…ili kad nalazite svoj mali mehur normlanosti da vam i ovde kako je sad kako tako bude dobro?“
Prosto je…
Bavljenje time kakve su okolnosti je manir naivaca i dečurlije…
Ozbiljni ljudi sagledaju okolnosti za par munuta…
A onda tek upregnu svoju mudrost da IPAK stignu tamo gde su i zacrtali…bez obzira koliko nepovoljne bile…
Čvrsto verujem da je to uvek moguće…
I često tome svedočim…
Čim moji klijenti prestanu da troše energiju na ispravljanje Krivih Drina…
I vazda Krivom Drinom otplove baš tamo gde su i želeli…
Sve nekako dođe na svoje…
Posmatrati to je najlepša stvar na svetu…
Zato i ne trošimo vreme na kukanje…
Nemamo kad…
Hoćemo što pre na to Splavarenje…
Na okuke i brzake koji u stvari služe samo da bismo se još više zaleteli…
I na zasluženu Uživanciju uz domaći pršut…sir…vruć hleb i hladno pivo kada stignemo baš tamo gde smo i naumili…
Srećno nam svima bilo…