U top tri najboljih tešenja koja sam ikada čuo kada se nekome muškarcu baš i nije digla ona stvar kako bi trebalo je svakako rečenica Jedne Moje Divne Prijateljice… prelepe…prezgodne i predobre žene…Boginje humora…“Ma hajde…nije to ništa strašno…ništa se ti meni ne sekiraj…ko bi se sad tu rktao dva sata tamo vamo…to je bre ionako samo zabava sa sirotinju…to i rade samo muškarci koji nemaju šta drugo da ponude“… 
Kako bih samo voleo sa vidim osmeh na licu njenog Dedice…vrlo moćnog…pametnog i ostvarenog čoveka na svim drugim poljima…osim ovog donjeg…što je nekako sasvim i u skladu sa njihovom razlikom u godinama…
I koliko sam samo siguran da ona zna sa njim baš onako kako treba…
Da je on voli do neba….i da se sa njom ne oseća poniženo…bezvredno…i staro…
A da će ona od njega dobiti baš sve ono što je i njoj potrebno…
Zaštitu…ljubav…podršku i baš sve što na ovom svetu poželi…
Kako samo volim kada ljudi pronađu način da se zavole…
Da se međusobno na najšarolikije moguće načine usreće…
I da jedno drugom popune baš ona mesta na duši koja su im najtanja…
Ko smo mi da im to kvarimo…