Svaka cast ljudima koji regularno žive mudro…umereno i zdravo…njima i nije potrebna neka posebna podrška…jer oni obično i imaju živote vredne življenja i stabilne izvore radosti…
Ali ponedeljak je…
I danas će neko pogledati sa potpunom rezignacijom omanji omlet sa avokadom i nekim neidentifikovanim zelenišem u svom tanjiru…
Danas će neko popiti prvu jutarnju kafu bez rakijice…
Danas će neko preskočiti jutarnji bromazepam…koji je sam sebi propisao…
Danas će neko sesti na wolt biciklu i odraditi prvu dostavu…umesto da pođe u kladionicu..
Danas će neko poći u prvu jutarnju šetnju po prirodi…umesto da se nadrogira…
Danas će neko ući najnespremniji ikada u teretanu…iako ga udubljeni trosed u dnevnoj prosto magnetski privlači…
I tako dalje…
Dobra je stvar da je ponedeljak…
Loša je da niko neće doći da nas spase…
I da je ovaj život tako dizajniran da je veoma lako propasti…
A uspeti je uvek na dugom štapu…
No do tog Vrha je uvek moguće doći…
Ma iz koje Udoline kretali…
Ukoliko shvatimo da nema puno veće ljubavi prema sebi no što je Disciplina…
I da besplatnog sira obično ima samo u mišolovci…
Tako da dame i gospodo Alpinisti…manimo se Speleologije…i samozavaravanja po našim ličnim mračnim špiljama…
I srećno nam svima bilo…
Ma koju Trku s Preponama trčali…