Svake godine u ovo doba poslovično menjam sočiva koja nosim…
I mislim se nešto sad…
Šta su sve ova moja prošlogodišnja videla pre pošteno zaslužene penzije?
Onako…
Nije bilo loše…
Ali ni predobro…
Oči i služe za radost…
Za lepotu…
Za božanstvene prizore…
Za žmurenje kada baš jako uživamo…
I za suze radosnice…
Nadam se da će ova nova sočiva imati više sreće sa mnom…
Da su prave srećnice što su baš meni zapale…
I da ih čeka vrhunski provod…
Dobrodošle…
I vežite se…
Polećemo…