Svašta se kod mene promenilo za sve ove godine života…učenja…proširivanja pogleda…i Putovanja…
Jedino što se nije ni za milimetar promenilo je da se i dalje mnogo prijatnije i prirodnije osećam sa drustvom iz kuhinje koja sedi na gajbicama iza restorana…ispija kafu iz najšarolikije moguće sklepanog kompleta šoljica…i vrišti od smeha…na neke njihove interne šale…nego među uštogljenom ekipom po fensi restoranima…verovatno čvrsto ubeđenoj da će svako ko se i samo na trenutak nasmeši momentalno umreti…
Večna ljubav za Društvo iz Potpalublja… 🙂