Priča mi prijateljica kako joj se lepa stvar desila juče u gradskom prevozu…dok je stajala potpuno pribijena za one šipke skroz napred…
Kada joj je na semaforu obratio vozač…šarmantni Bucko sa bradom…dobrim očima…i onim velikim šakama koje imaju samo ljudi koji čestito zarađuju od njih…
I rekao „Gospođice…takvo mi je zadovoljstvo što se voziš baš u mom autobusu…ulepšala si mi dan…odavno ništa lepše nisam video…žuriš li negde da nagarim ovu moju ljutu mašinu?“…
I potom joj pružio ceduljče na kojoj je švrakopisom bilo napisano nešto tipa „Divna si… 06422xxxyyy…javi se ako želiš da idemo na kolače…Mile“…
Kakav apsolutni car… 
Bravo za muškarce koji još uvek znaju da priđu…
Bravo za žene koje još uvek znaju da na to damski odreaguju…i da to shvate kao kompliment i hrabrost…apsolutno bez obzira na to da li će prilazak uroditi plodom ili ne…
Damski je i nasmešiti se i zahvaliti…a i mrndžati kolače i kliberiti se na sav glas malo kasnije…
I bravo za ovaj naš lepi grad…
Ako za neki mogu sa sigurnošću da tvdim da je vazda bio Igralište za Zaljubljene…to je onda on…
Bravo i za tebe Beli moj…