Tačno je zamišljam kako silazi niz stepenice Fakulteta dramskih umetnosti…
Kako sva drhti…
I kako su joj oči pune suza…
Kako daje sve od sebe da se ne sruši…
I kako joj je u glavi samo misao da li je moguće da ni iz trećeg puta nije uspela da upiše glumu…
I sada razmišlja da je sve gotovo…
Da ništa više nema smisla…
I da je možda najbolje da je ni nema…
Pošto joj na tim stepenicama deluje sasvim izvesno da nikada neće moći da bude srećna…
Razmišljam koliko su samo ta prva velika razočarenja u životu neopisivo bolna…
Posle čovek nekako ogugla…
I osvesti da ne može sve da ima…
I da u životu svi dobiju svoju porciju nesreće…muke…nepravde…i bola…
I da je to sve samo deo Igre…
Možda ona zaista i nije dovoljno talentovana…kao što se za mene ispostavilo da baš i nisam toliko dobar košarkaš koliko sam maštao da jesam…pa moradoh postati psihijatar…što i nije ispalo tako loše na kraju…
Ili nije ni bilo ponudjeno da tu prodje zbog svih specifikuma našeg vrlo nepoštenog…nameštenog…nepotističkog i korumpiranog društva…kao što ni meni nije uspelo kada sam pokušavao da se u državnom zdravstvu probijem kvalitetima koji su tu jednostavno potpuno bezvredni i nikome ne trebaju…
Jednostavno ne može Ruža da procveta u Pustinji…
Sreća je da uvek može da se presadi…
Možda je vreme za privatni fakultet…gde će učiti za sebe…i obići svaku letnju školu glume na svetu…pa će se kasnije probiti…na mala vrata…čistim talentom…trudom i lepotom…
Možda se tog dana samo nije snašla…kao ni Nikola Kojo prva dva puta…ali će joj treći pokušaj otvoriti vrata raja…samo ako bude uporna…i igraće u sto filmova…
Možda će početi baš od tih stepenica da snima za instagram ili youtube…uzeće privatne časove od nekoga jako dobrog učitelja…i postaće najpopularnija glumica za svoju dušu na Balkanu…pa kada postane imućna preko društvenih mreža…možda napravi predstavu ili film…onako čisto za svoj ćef…i uzme sve najbolje saradnike koje novac može platiti…i jako se potrudi…pa to postane najbolja stvar za gledanje u gradu…
Žao mi je što sam tek sa trideset i kusur shvatio da je u životu sve apropo Plana B…
Samo naivni misle da će se sve otvoriti iz prve…i da baš njih čeka crveni tepih u životu…
U životu je ponekad poenta samo ostati na nogama…
Uzeti vreme da se obližu sopstvene rane u nekom sigurnom prostoru…nakon padova…i ugruvavanja…
Pa potom potražiti u dubini duše ono što je zaista esencija naših želja…
I koje su to naše jezgrovne vrednosti…
Pa okrenuti Evropu naopačke da nam se ostvare one koje su moguće…kao što je prošle godine na Gaku žena rođena bez materice rodila sebi ćerku sa transplantiranom sestrinom matericom koja se već pokazala sa dve prelepe sestričine…
A za one koje su nemoguće i neostvarive poći za esencijom…u Zvečansku po nekog čija je jedina želje da ima nekog svog na ovom svetu…i da i on slavi Novu Godinu skromno u krugu porodice…kao da i postoji nešto basnoslovnije…ili u Gruziju po nekoga ko će pomoći da se to dete donese na svet…pa vam ga dati da ga čuvate i podižete…da ga volite više no sebe…što je i suština roditeljstva…ili na bilo koji drugi način koji pruža 2024-ta…
Izdrži Mila…
To je sve deo puta…
Život nije sprint…
Uvek je Maraton…
Pokunjena silaženja sa suzama u očima niz stepenice služe samo da se vežemo za glavnu junakinju…i da je motivišu da se još više trudi…
Kako bi Rasplet i Happy End u autobiografskom filmu bili besprekorni i moćni…
Sa onim feel good osećajem kada na kraju sve dođe na svoje…koji će motivisati gledaoce da se i oni pokrenu…
Pa ćemo pljeskati iz sve snage…kad se bude penjala uz Crvene Tepihe…
Nisam nikada probao kokain…
Niti ću…
Jer je to samo lepo ukrašena Dušolovka…
Manir ljudi koji žele da propadnu…
Samo su mi pričali pacijenti…i čitao sam u knjigama kakva je to Euforija…
Mi koji smo dovoljno pametni da se nećemo drogirati…i posledično jako napatiti…kada dejstvo hemije prestane…te Visine možemo dosegnuti samo kada nam posle dugo čekanja upali Plan B…
Ili Z…
Srećno bilo svim ljudima sa ogromnim neostvarenim željama u sebi…
Koji se i dalje trude i bore…
I koji nisu odustali…
Pustite nuklearne elektrane…
Veće Pokretačke Sile na ovoj planeti jednostavno nema…