I dalje je jedan od najvećih limitirajućih faktora uspešnosti psihoterapije onaj stari esnafski fazon…
„Koliko je psihoterapeuta potrebno da bi se odvrnula neka sijalica?
Samo jedan…
Ukoliko sijalica ‘oće da se odvrne…“ 
S druge strane…
Baš u tome da neko zaista i poželi da mu stvarno bude bolje…i da to sebi još i dopusti…se i krije najveći potencijal za nečiji preporod…
Ponekad je sva umešnost psihoterapije upravo otključati to zabranjeno krilo nečije duše…krilo zvano „imam neotuđivo ljudsko pravo da budem dobro“…
Čvrsto verujem da za svako postoji ključ…
Ma koliko bio mali ili zaturen…
Ili makar pajser… 