Kad ste psihijatar nema te slave…rođendana ili kafe na kojoj ćete se pojaviti a da vas neko ne priupita – „Je li majke ti reci mi koju dijagnozu ima ovaj političar…pevačica…sportista…ili neka druga javna ličnost?“…
Moj odgovor je uvek isti…
Kako sam na jednom sjajnom kongresu u Strazburu još pre mnogo godina čuo za sjano Goldwater pravilo koje primenjuje Američka psihijatrijska asocijacija (APA) još od 1964.godine…
Naime…
Beri Goldwater je bio pomalo neobičan američki senator koji je želeo da se kandiduje za predsednika…
Kada su pitali članove APA-e da se izjasne da li je on dovoljno psihički zdrav da bude predsednik…američke kolege su konsenzusom odgovorile veoma jednostavno…i to je od tada jasno etičko pravilo kome se moraju povinovati svi američki psihijatri…
„Ako pomenuta osoba nije moj pacijent ja jednostavno nemam dovoljno relevantnih podataka da imam pravo mišljenje o tom pitanju…a ako jeste ja nemam pravo da pričam o tome u javnosti da bih zaštitio pravo na poverljivost i dobrobit mog pacijenta“…
I to je jednostavno najispravnije…
Možda nisam neki zanimljiv gost na slavi…
Ali jednostavno me oduvek iritiraju sveznalice…
I oni koji o svemu imaju mišljenje…
Baš sve znaju…
I sve su oni prokljuvili…
Obično većih neznalica nema…
Pa makar tu manu ne moram imati…
Nema većeg znanja i širine od toga da postanemo svesni da nešto baš i ne znamo…
I da nismo dovoljno kvalifikovani da o nečemu pametujemo…
I da imamo mišljenje…
Nema veće pohvale intelektualnosti…
A to mogu samo veliki…
Na tom istom kongresu sam prvi put i čuo od jednog velikog profesora svetskog ranga da „ne zna odgovor na neko pitanje…ali će pogledati do sutra“…i to me je u potpunosti opčinilo…
Da i najveći mogu da ne znaju…
Ali da će jako potruditi da saznaju…
I po tome se od tada ravnam…
Jer…
Kao što ideja o sveznalosti ima ogroman limitirajući faktor…
Tako i ideja da imamo još mnogo da učimo ima u sebi jedan sjajni potencijal…
Volim onu Ajnštajnovu da su „svemir i ljudska glupost beskonačni…s tim što za ovo prvo nije siguran“…
Čvrsto verujem da je treća beskonačna stvar upravo mogućnost proširenja našeg Znanja…
I dopada mi se ideja da sam i dalje samo Učenik…sićušan spram Nauke…
Ipak je to najlepše doba…