Ukoliko smo usamljeni prva stvar koju treba da prestanemo da radimo je da nastavimo da se obezvređujemo kao celokupne ličnosti zbog toga…
To je samo prolazna i promenjiva karakteristika…ne i definitivni pokazatelj da li neko vredi ili ne…
Nije Cica u braku bolja i vrednija od singl Cice…
Niti srećnija vrlo često…
Ali može biti ako to jako želi…pa se potrudi…
Kao što može i postati singl…ako se predomisli…
Ja to uvek zamišljam kao Kuću na Moru…
Neko bi sve dao da je ima…
Neko bi poludeo da mora svake godine na isto mesto…
Ko je tu pametniji?
Ko je tu vredniji kao čovek?
Ili niko…
Ili obojica…
Sve zavisi ko šta voli…
I ko je šta sebi obezbedio da može da izvoli…
Ali ostvarenost ili neostvarenost neke naše želje ma koliko bila velika…nikada ne sme postati merilo naše ljudske vrednosti…
To su babe i žabe…
Druga stvar je da nađemo način življenja u kome će nam biti dobro samima sa sobom…jer ko ne zna sam sebe da usreći…teško će mu i neko drugi pomoći u tome…
Naravno da mislim i na to… 
Treća je da pokrenemo beskrajni i uporni proces unapređivanja sebe…od trbušnjaka do doktorata…preko svega lepog…dubokog…širokog…pametnog i zaista važnog u nama…
A pogotovo na onim poljima koja su interesantna ljudima koje želimo da privučemo…
Četvrta je da povećamo kvantitet osoba koje upoznajemo…
Uvek mi je bilo fascinantno kako rade nuklearni reaktori…
Oni toliko nabudže temperaturu i pritisak u sebi…da postane verovatno da se dva atoma sudare…jednostavno pomognu entropiji da odradi svoju magiju…
Mi to isto treba da uradimo…jer ideja mojih klijenata da će neki Aladin ili Jasmin doleteti na Letećem Ćilimu pod njihov prozor…baš i nije toliko zrela i racionalna…
A svakako ne radi…
I poslednje…treba videti kako mi to uopšte i procenjujemo ko je kvalitet u kvantitetu…
Skoro sam se šalio sa klijentkinjom da ćemo je zaključati kod nas u ordinaciji ako nastavi da nam priča kako njenom sjajnom momku…dileru droge i kriminalcu…sa trećinom života po popravnim domovima i zatvorima zbog nasilja nad svim i svačim…a pogotovo nad slabijima…kako to obično i biva…sjaje oči kada je gleda…i kako je to najbolji ljubavnik koga je ikada imala…a kako joj je onaj fini…čestiti i dobri kolega jako dosadan…
Ima i između…
A između je vazda najbolje…
Važno je da je zabavno ali ne i smrtonosno…
Prosto je…
Čvrsto verujem da kad se mi jako potrudimo…i ovaj odozgo obično pomogne…
I jako volim onaj vic…
Kada statua iz čarobne fontane u jednom trenutku poludi i ne može više da se uzdrži…pa odbrusi čoveku koji kukumavči ispred nje kako mu se nijedna velika želja nikada nije ostvarila…
„A jesi li probao da ubaciš Novčić?“