Najveći Žal koji imaju moji 50+ godina stari klijenti je što nisu bili malo hrabriji u životu…
Muškarci obično po pitanju karijere…novca…pentranja po hijerarhijskoj lestvici i dugo željenih avantura na koje nikada nisu ni pošli…
A žene uglavnom po pitanju ljubavi…seksa…dece i izlaženja iz uloge dobrog deteta…
Čvrsto verujem i uvek zastupam tezu da ni za njih nije kasno da počnu da ušmrkuju život onako do kraja nozdrva…
Baš onako kako oni i misle da treba živeti…
A kamoli za nas…
Koji imamo privilegiju veću od svih…
Da smo mlađi…
Svaka godina je važna…
Čuj svaka godina…
Svaki dan je prilika da se proživi…
Da se nešto vredno…lepo i veliko pokrene…
Ili da se u malom…pravom i dragocenom uživa…
Da se duboko uspravi…udahne…stisne petlja…i zakorači ka važnom i dragocenom…
Pa kud puklo da puklo…
Jednom se živi…
Ja tačno znam šta bi đed Vladimir ovom današnjem mogao da zameri…
Najpametniji među nama to već danas inkorporiraju u algoritam donošenja svojih najvažnijih životnih odluka…
I po tom kompasu su usmerena sva njihova jedra…
A nema većeg životnog uspeha od toga da se u starosti pomisli – „Baš ništa ne bih menjao…svaka mi vala čast kako sam proživeo…“
A to već mogu samo pravi Majstori…