Kad god pomislite da će vaš muškarac znati šta mislite i šta treba sa uradi molim vas da zamislite mene kako na drugoj godini fakulteta na sav glas objašnjavam mojoj divnoj koleginici spletove arterija nadlatkice u njenom malenom i mirišljavom podstanarskom studentskom stanu na Karaburmi…i kako mi ona kaže „Kako si ti pametan…kako samo divno objašnjavaš…ali nisam te ja zbog toga zvala…“ i rastegne Onaj Ženski Osmeh sa Nasmešenim Očima koji sam tek kasnije shvatio…“a ja u istoj sekundi kažem…aha…ti bi u stvari da pređemo na podlakticu…važi…odmah ćemo…i nastavljam u punom gasu…sa latinskim nazivima“… 🙂 a ona se brecnu poluljutito – polusimpatično i ode da nam pristavi novi litar kafe…sa uzdahom…koji sam isto tek mnogo godina kasnije razumeo…
Skoro smo se smejali oko toga…na proslavi 20 godina od kako smo upisali medicinu…dok mi je pokazivala sinčiće lepe kao san…
Muškarce je najbolje posmatrati kao Labradore…
Dati im jasno uputstvo…
Podviknuti i povući ih nežno ka sebi kad se zalete ka nečemu što je opasno po njih…
Dati puno Nagradica kada su dobri…
I jako puno českati…ljubiti… maziti…hvaliti…diviti im se…hraniti ih… puštati ih da se igraju sa svojim drugarima u parkiću…negovati ih…i biti tu za njih kad im ne ide…
Svakodnevno…i uporno…
Oni ne čitaju misli…
Niti predviđaju budućnost…
Najbolji su u rešavanju problema…
U želji…
I u hrabrosti…
Kad se dobro usmere…
Znate već onu o glavi kuće i vratu…
Drage dame jasno vam je koji se deo tela tu više pita oko toga šta će se gledati…i u kom smeru će se ići…
A za to je već potreban pečat Majstorice…
Što se više bavim psihoterapijom to mi je jasnije da važnije diplome za sreću i blagostanje u životu od te…da znaš sa suprotnim polom…jednostavno nema…