Postoji jedna vrlo bolna i surova činjenjica vezana za traženje posla…
Dok god ga tražite dotle ćete biti u problemu…
Što se više trudite…i jurite…i mučite to ćete biti u većem…
Ne pitajte kako znam…
Možda i osam najboljih godina svog života nakon fakulteta sam bio faktički nezaposlen…menjao trudnice i bio poznat po uzrečici „za zelen bor da se uhvatim…i on bi se osušio“…
Apsolutno mi ništa nije išlo od ruke…i niko me nije hteo…
Poslednjih nekoliko godina je okrenulo…
I sada nema nedelje da me neko ne pozove da pređem kod njih…da se zaposlim…da nešto radim…da budem konsultant…ili da predajem…
Ovde ili u inostranstvu…
A ja sam potpuno isti ispod…
Samo imam još deset godina više školovanja…iskustva i znanja…
Par titula i jedan pečat..
I POTREBAN sam…
To jest to što ja znam da radim je deficitarno svuda u Evropi…
I da nas je još hiljadu ne bismo postigli…koliko je muke…
Jednostavno je posao počeo da juri mene a ne ja njega…
U tome i jeste magija…
Najpre ne propasti kad vas niko neće…
Ne shvatiti to lično…i kao dokaz da uopšte ne valjamo i ne vredimo…i da od nas nikad ništa neće biti…
Život je uvek maraton…a ne trka na sto metara…
I nastaviti ulaganje u sebe i ako se u tom trenutku uopšte ne isplati…
Znanje je zaista jedini pravi antidot nezaposlenpsti…ma gde i u kakvim uslovima živeli…
A njega nikad nema previše…
I biti strpljiv i prilagodljiv…
Fleksibilan i kreativan…
Na zatvorena vrata reagovati otvaranjem susednog prozora…
I uvek ići ka onome što zaista duboko i želimo…
Ne bežeći od našeg moralnog sistema vrednosti…
I u jednom trenutku će sve doći na svoje…
Garantujem…
Iako bih mrko i polunadrndano pogledao svakoga ko bi mi to rekao pre koju godinu…
U smislu – „ne pametuj molim te…šta ti znaš…nikad neće biti bolje“…
Videćete…ako nastavite da se trudite i da učite…
Ukoliko se fokusirate na Znanje a ne na okolnosti…
Sve će biti dobro…
I sve uvek dođe na svoje…
Kad tad…