Priča mi moj preduhoviti i divni prijatelj juče kako se zaljubio u ženu koja je po njegovom opisu „anđeo globalno…a đavo lokalno“… 🙂
Jako mi se dopala ta metafora…
Sve prave žene su uvek takve…
Sve na pravom mestu…
Sve u svoje vreme…
Svakom po zasluzi…
Slojevite…
Zanimljive…
I preinspirativne…
Doduše…
Moj prijatelj se juče…nakon hvalospeva o njoj…potpuno zaceni uz rečenicu…
„Pa šta meni fali…i ja rasterujem zlo…a uterujem dobro“… 🙂
Svi pravi muškarci su upravo to…
Problem solveri…
Živa sila spram univerzuma…
I donosioci radosti…
Svakako…
Kao još jedan zanemareni antidepresiv…svakako preporučujem redovno ispijanje kafe sa zaljubljenim ljudima…
Provereno radi…